УОЧИ ОДЛАСКА ПАПОЉУПЦА У ЋЕЛИЈЕ НА БЛАГОВЕСТИ 2024, ДА СЛАВИ ОЦА ЈУСТИНА КОГА ЈЕ ИЗДАО:

КОМАДИ ОД РАЗЛИЧНИЈЕХ ПЈЕСАМА     

Вино пију до два побратима,

Побратима, за зло аргатина,

Једно прота, друго калуђере,

Вино пију без броја и мере. 

А када се напојише вина,

Калуђерска зачу се гласина:

„Чујеш ли ме, од Ружице прото,

Папи си се око ногу мото,

Па те Бачки са протством награди

Дошло време да се то одради.

Профитије, наша узданица,

Глупим Србљем дична поглавица

И папина прва перјаница,

У недељу прошлу Православља

У храму се Светог Саве јавља,

Анатему баца на грешнике

 Лако као да крца лешнике

Грешници су њему патарени

Филиокве неће, благо мени,

Па их прокле после Божје службе

Јер са папом одбијају дружбе.

Дух им Свети од Оца исходи,

Ал одавно то није у моди.

Профитије то је мудрост фина

Он би да Дух исходи од Сина

И да Срби вичу филиокве,

Ако неће  - стругане им роткве!

Причуло се њему „И од Сина“

Када је слушо Леда Цепелина,

Можда јоште кад је слушо Азру –

Ал` зилоти сад од њега зазру.

Нападоше нашег Профитија,

Рекоше му да је права змија,

Сад не вреди рећи – није казо,

Пожуримо док је јоште тазо!

Већ сам дуго само архимандрит,

За жезлом сам владичанским манит,

Мени треба митра позлаћена

Због ње грезнем у каљ до рамена.

Због ње многе свињарије чиним,

Због ње тужан и дан и ноћ слиним,

А Профит се знаје одужити

Ако ћемо верно му служити.

Мудра главо, прото од Ружице,

Лукавији си но цело Ужице,

Реци мени, више немој крити,

Профитија како избавити!“

Скочи прота ка да се помами,

Викну јаче но турски имами:

„Слушај добро, црни калуђере,

Лагаћемо преко сваке мере,

Профитије који мути воду

Изгуби се, реци, у преводу,

Због превода не разумеше га,

Ал је душа он беља од снега.

Јесте клео глупе патарене,

 Али није ни тебе, ни мене,

Срби јесу веома дебилни,

 Нису ко ми верски флексбилни,

Ал наивни сви су као дете,

 Уз лажне су сви ауторитете.

Казаћемо:“Не у патријарха,

Он је Србљем и отац и мајка,

Па шта ако некога и куне,

 Груди су му баш љубави пуне.

Воли папу, децу и просјаке,

Брену, Бобу, рокере, безјаке,

Воли вино, ракију и смокве,

Па што не би воло филиокве?

Профитије анатему баца

Ал то вам је место пољубаца,

Авиона нашег он је пилот,

Само што му смета гадни зилот

Што би осто веран Светом Сави,

Док је Профит екуменист прави

Он и Загреб сад се воле јавно,

Макар неком звучало огавно.“

Тако рече прота калуђеру,

Замезише господску вечеру,

Ушиљише своја гушчја пера,

Да се плати господска вечера.

Написаше гомилу глупости,

У лажима да нам прођу пости.

Бране свога Филиокве газду

Што се позна по папином базду.

Профитије прима подворење,

Обећава папино прстење,

Проти милост, калуђеру митру

Јер му лепо певају уз цитру,

Ко уз цитру, а ко уз гитару,

Верне слуге њему, не олтару,

Поставиће Профит све по списку

За владике, будућност већинску,

У леђа ће дати правог ветра

Улизице Драгојловић Петра,

Сачуваће свога милог тића

Папољупца Зоран Ђуровића,

И Тихона баш из Студенице

Пљунуће нам тај Профит у лице

Кад га стави да иконе склања

И да руши што је од постања.

Закукала Србадија млада,

Чему јадна да се сада нада?

Погазише свето нам предање,

Узеше нам последње уздање.

Урушише што нам беше свето,

О, Господе, докле трпиш све то?

Бруји с блога, свако писмо чита

Да се Србин сад ништа не пита:

„Чујте, Срби, шта ћемо вам рећи –

Папу Фрању нећете избећи.

Профитија папа вам постави,

Да се име папино прослави,

Да вас папа поган благослови,

Профитија да сином ослови,

Да се прогна дело Светог Саве

Са Дунава, Јадрана и Саве,

Да победи папина жгадија

Тамо где је била Србадија“.

Ал се зачу Јустин из Ћелија:

„Нек не кука млада Србадија!

Још је жива Небеска Србија!

Од Владике светог Николаја,

И од мене из белога раја,

Стижу гласи, и опет и опет:

Кваривера нек зна да је проклет!

Ко пољуби руку папи Фрањи

Назваће се у Царству најмањи

Ако нема правог покајања

 Нек о рају такав и не сања.

Ко усташки Загреб много воли

Нека зна да ране Христу соли

Јер је Загреб српска клаоница,

И несита свесрпска гробница.

Ко је издо Душаново Скопље

Пашће клетви као празно снопље

И собом ће носит анатеме

Нек се каје док му је још време.

Ко проклиње српску веру праву

Дух ће Свети узети му славу

Јер ко хули на Духа Светога

Томе нема живота вечнога.

Кајите се, српски екуменци,

Не будите папистички штенци,

Кајите се, зове Свети Сава,

Док пакао не постане јава,

Док се река гнева не излије

На издају грешне Србадије“.

Па сад децо што читати знате

Из овога поуку имате

У Србији прилике су таке

Изгубисмо свеце и јунаке

Али наша борба није џабе,

Нису Срби папистичке бабе.

Не вреди му да се паном крије

Знају Срби ко је Профитије

Али ако покајање стекне

Сваки Србин опет ће да рекне:

„Није више папин Профитије,

Православни сад је Порфирије!“

Има наде док живота има,

Гусле гуде свакоме и свима:

Милешева, Лелић и Ћелије

Зову да се каје Порфирије!