Недавно је српски „патријарх“ изговарао на изглед празне анатеме, али да ли могу бити празне клетве? По Јеванђељу знамо, да је Господ забранио заклетву и заповедио је: „Не куните се никако... него да буде ваша реч: да, да; (и) не, не; а што је више од тога, од лукавога је“ (Мт.5:33-37).

Према томе, ако је клетва забрањена у Јеванђељу, она не може бити празна. Јер заклетва и клетва су забрањене, осим у ова три разлога: или по крајњој нужди или ако неко захтева заклетву или по благослову светих Отаца. Ни једно од ова три разлога није било код српског „патријарха“ и није он изговарао анатеме по благослову светих Отаца. Свети Оци говоре, да не може бити празна молитва и ако ти Бог не даје одмах то што молиш, даће ти нешто боље, јер Бог зна шта је боље за тебе.

Молитва не може бити празна, него бива или на спасење или на осуду, као што је речено у Јеванђељу: „Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери, што једете домове удовичке, и лицемерно се молите дуго: због тога ћете примити већу осуду“ (Мт.23:14). Опет је речено: „Зато ако принесеш дар твој к олтару и тамо се опоменеш, да брат твој има нешто против тебе, остави тамо дар твој пред олтаром, и иди прво помири се са братом твојим, и тада дођи и принеси дар твој“ (Мт.5:23-24). Опет је речено: „И кад стојите на молитви, праштајте, ако имате што на кога, да и Отац ваш, Који је на небесима, опрости вама сагрешења ваша“ (Мк.11:25). У сваком случају молитва не може бити празна, него је или на спасење или на осуду. Па ако молитва не може бити празна, онда сигурно ни клетва не може бити празна, и зато народ каже: „Клетва место тражи, па ако не нађе место – враћа се на главу онога који куне“. А народ говори из искуства као што су и Апостоли говорили из искуства: „Које смо чули, Које смо видели очима својим, Које смо размотрили и руке наше су опипале...“, „и видели смо, и сведочимо, и јављамо вама“, „које смо видели и чули, то јављамо вама“ (1Јн.1:1-3).

Народ говори да су се клетве увек испуњавале и да су се многи кајали због непромишљених клетви. И шта ће бити са оним „патријарховим“ анатемама на изглед празним? Оне ће се вратити на његову главу, ако се јавно не покаје. И не само на његову главу, него и на главе свих епископа и свештеника и мирјана у српској Цркви, ако се и они јавно не покају.

И као што су стари Јевреји проклели себе и рекли: „Крв Његова на нас и на децу нашу“, тако и данашњи лажни епископи и свештеници и мирјани проклињу себе и примају проклетства на разне начине. И ми видимо како клетва прати несрећне Јевреје до данашњег дана, па тако ће клетва постићи и данашње непокајане епископе и свештенике и мирјане.

А сви, који проклињу себе и примају проклетства на разне начине, то су све душевни болесници, и ми видимо данас да се толико се умножили душевни болесници да је дошло до тога, да умоболни воде умоболне. Зато је Господ рекао у јеванђељу: „Оставите их: они су слепи вођи слепцима: а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти“ (Мт.15:14). Свима њима треба читати егзорцизме, а најпре епископима и свештеницима, јер док се не ослободе од злих духова они не могу да воде Цркву.

Како је то могло да се догоди у Цркви, да се читају на изглед празне анатеме? Већина данашњих хришћана, почев од епископа и свештеника, немају основно православно васпитање, које се стиче у православној породици. Јер ако би имали основно васпитање, они би сигурно знали народну мудрост, која гласи: „Клетва место тражи, па ако не нађе место – враћа се на главу онога који куне“. И ако би имали то основно васпитање они сигурно не би проклињали себе, него би се чували од клетве као што је наређено у Јеванђељу.