header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Поука у Недељу четврту Великог поста или о борби против демона Штампај Е-пошта
понедељак, 15 април 2024

 ЗНАЧАЈ ПОСТА У ОДНОСУ НА ПАЛЕ ДУХОВЕ

Овај се род - рекао је Господ својим апостолима о духовима злобе - ничим не може истерати до молитвом и постом [1]. Ево новог својства поста! Бог прима пост када му претходи велика врлина - милост; за пост је припремљена награда на небу, кад су му страни лицемерје и сујета; пост је делотворан када је с њим повезана друга велика добродетељ [врлина] - молитва. И како делује? Не само да кроти страсти у људском телу, него и ступа у борбу са духовима злобе побеђујући их.

Како то да пост, који је сам по себи телесни подвиг, може да делује, или да помаже молитви, у борби против духова (злобе)? И како, напротив, бестелесни духовни могу да се потчињавају утицају поста на њих?

Узрок дејства поста на духове злобе састоји се у његовом снажном утицају на наш сопствени дух. Укроћено постом тело пружа људском духу слободу, снагу, трезвеност, чистоту и суптилност. Само у таквом стању наш дух може да се супротстави својим невидљивим непријатељима. А ја, кад ми демони досађиваху, - вели богонадахнути Давид - одевах се у врећу и постом смиравах душу моју, и молитва моја у недра моја враћаше се [2]. Пост уму пружа трезвеност, док је молитва оружје ума којим он одагнава од себе невидљиве противнике. Пост смирава душу, ослобађа је од гнева и надмености који се појављују услед преједања, док молитва онога који пости постаје нарочито силна - не изговара се површно, већ из саме душе, из дубине срца које усмерава и узноси ка Богу.

Мрачни духови злобе починили су два тешка преступа [3]: због првог су искључени из збора светих Анђела, а други је довео до њиховог неповратног одбацивања. На небу су се побунили против Бога: њихов предводник, заслепљен умишљеношћу, пожелео је да постане раван Богу. Због овог злочиначког покушаја свргнути су са неба у поднебесје. А онда су позавидели новом створењу, човеку, на његовом блаженству и починили су нови злочин: обманувши човека увукли су га у свој пад. Последњи злочин палих анђела коначно је решио њихову судбину: њиме су они запечатили себе у злу. Услед тога благодат Божија сасвим је одступила од њих: предати су сами себи, својој злоби, своме греху који су зачели и родили у себи, коме су допустили да прожме њихову природу. Одбаченом анђелу више никада не долази никаква добра мисао или осећање. Он је сав, у потпуности, погружен у зло - жели зло и проналази га (смишља га). Пламтећи незаситом жудњом за злом, он тражи да се насити њиме, али не може. Сво зло које је учинио и које чини изгледа му недовољно пред оним злом које замишља, пред злом које тражи његова неиздржива жудња за злом. Иако је створен као Анђео светлости, он је због својих преступа свргнут испод свих животиња на земљи. Зато што си то убиство човека починио - рекао је у гневу Бог сатани, затекавши га на месту злочина, у рају, близу људи, које тек што је гурнуо у стање пада - проклет да си ти од свих животиња, и од свих звери земаљских! На грудима својим и на стомаку ходићеш и земљу јешћеш све дане живота твога [4]. Бестелесни дух је осуђен само на земаљске, страсне помисли и осећања! У њима је његов живот, у њима је његово благо. Дух је лишен способности да се бави духовним! До краја је обузет телесним делима. У погледу мисленог живота дух бива збачен из збора духова у телесно стање, и у том стању смешта се испод свих домаћих животиња и дивљих звери. Стока и звери делују по законима своје природе, а пали дух, крећући се у оквирима природе стоке и звери, креће се унутар природе која му није сродна и која је за њега понижавајућа. Он у тој природи неће и не може правилно да дејствује, стога је непрестано злоупотребљава. Таква греховна материјалност палог анђела потчињава га утицају поста, који ослобађа наш дух од владавине тела. Када пали анђео приступи човеку који пости, он више не види то преовладавање материјалног, које жели и које му је неопходно; он више не може да узбурка крв, која је благотворно охлађена постом; он више не успева да узбуди тело, које није склоно игри јер је обуздано постом; више му се не покоравају ум и срце, који су због поста осетили нарочиту духовну бодрост. Кад наиђе на супротстављање, горди пали дух се повлачи, јер он не трпи супротстављање и противречење. Он воли да се одмах сагласе с њим, и да му се одмах покоре. Без обзира на то што на грудима својим и на стомаку ходи, без обзира на то што једе искључиво земљу, не напушта га идеја да буде налик Богу: он тражи поклоњење и поклонике. Дрзнуо се да Сину Божијем покаже сва царства овога света у трену ока и обећао је да ће му дати сву власт над њима и славу њихову ако му се поклони [5]: ни данас он не престаје да следбеницима Сина Божијег представља задовољства овога света, дочаравајући их машти у најзаводљивијим цртама и бојама, не би ли каквом било обманом искамчио да му се поклоне. Успротивите се ђаволу - казао је свети апостол Јаков - и побећи ће од вас [6]; а други апостол је рекао: Узмите штит вере, о који ћете моћи погасити све огњене стреле нечастивога [7]. Подигнимо силом вере око ума ка вечности, ка неизрецивом блаженству које у вечности очекује праведнике, и ка исто толико неизрецивим мукама које тамо очекују непокајане и упорне следбенике змије. Овакво сазирање могуће је само онда када се тело постом доведе у ред и када буде одржавано у реду; оно је могуће када се чистом молитвом, која се постиже само уз пост, приљубимо уз Господа и постанемо један дух са Господом [8]. „Змија непрестано гмиже по земљи, у складу са пресудом која је против ње објављена, - рекао је свети Јован Златоуст - и ако хоћеш да будеш безбедан од њеног отровног угриза, умом и срцем буди стално изнад земље" [9]. Тада ћеш моћи да се супротставиш палом духу, а пошто он, горди, не трпи супротстављање, побећи ће од тебе.

А где су ти људи обузети нечистим духом? Где су ти људи које он кида и мучи, као што је кидао и мучио младића споменутог у Јеванђељу? Изгледа да их нема, или да су веома ретки - размишља онај ко на све гледа површно, и свој земаљски живот приноси на жртву расејаности и греховним насладама. Свети Оци расуђују другачије. „Од када је човека кроз непослушност учинио изгнаним из раја и одлученим од Бога - кажу они - ђаво са демонима је добио слободу да и ноћу и дању колеба разум сваког човека" [10]. Мучењу и ломљењу коме је, како прича Јеванђеље, било подвргнуто тело младића од стране нечистог духа, сличне су муке од којих страда душа, нарочито она која се добровољно потчинила његовом утицају и која је као истину прихватила ту убиствену лаж, коју нам он стално нуди ради наше пропасти, прикривајући је маском истине, како би нас лакше обмануо и нанео нам зло. Будите трезвени и бдите - упозорава нас свети апостол Петар - јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере. Њему се противите утврђени вером [11]. Каквим оружјима делује на нас пали анђео? Првенствено греховним помислима и греховним маштањима. Од оних који му се супротстављају он бежи, а оне који га не познају, који с њим беседе и поверавају му се, он поколеба, мучи и погуби. Пошто сам ходи на стомаку и није способан за духовне мисли, онда и пред нашом уобразиљом живописно слика овај пролазни свет са његовим прелестима и насладама, и уједно се упушта у разговор са душом о остварењу неостваривих маштања. Он нам нуди земаљску славу, нуди нам богатство, нуди ситост, нуди наслађивање телесним нечистотама, према којима, по речима светог Василија Великог, не само да је добио склоност, него им је, мада створен као бестелесни дух, постао родитељ [12]. Он све ово предлаже у машти, и уједно указује на противзаконите начине за остварење тих противзаконитих маштања. Он нас гура у тугу, у чамотињу, у очајање, и неуморно се труди око наше погибли, како наизглед добрим средствима, тако и оним лошим: и отвореним грехом, и грехом који је прикривен маском добра, намазан мамцем насладе. Ово је победа која победи свет - вера ваша [13], каже свети Јован Богослов. Вера, као оруђе победе над светом, уједно је и оруђе победе над палим анђелима. Ко је тај који оком вере макар назире вечност што је објављује реч Божја, зар такав неће остати хладан према краткотрајним насладама света? Који истински ученик Господа нашег Исуса Христа жели да погази све Његове свете заповести ради греховне насладе, која се представља као примамљива пре но што је човек окуси, а након тога покаже се да је гнусна и убиствена? Какву силу над учеником Христовим може да има очаравајућа слика земаљских предности и наслада, или чак ужасна слика земаљских патњи коју лукави духови сликају како би посматрача довели у униније [чамотињу] и очајање, када се силом речи Божије у његовој души сачувала величанствена слика вечности, пред којом је свака земаљска слика бледа и ништавна? Свети Јован Богослов, који је објавио да је вера наша - победа која је победила свет, честита истинској деци Христовој, која су победила свет, на победи над палим анђелом и збором њему потчињених нечистих духова: Пишем вам, младићи - вели он - јер сте победили нечастивога. Младићима су овде названи хришћани, обновљени божанском благодаћу. Када служитељ Христов покаже потребну храброст и постојаност у борби против духова злобе, тад се у његову душу спушта божанска благодат и дарује му победу. Тада ће се обновити као у орла младост његова [14], она вечна младост којом га је украсио Творац приликом стварања, а коју је он приликом добровољног пада заменио за неизлечиву старост. Не љубите света ни што је у свету. Ако неко љуби свет, љубави очеве нема у њему; јер све што је у свету: похота телесна, и похота очију, и надменост живљења, није од Оца, него од света. И свет пролази и похота његова; а онај који твори вољу Божију остаје вавек [15].

Љубљена браћо! Зашто да и ми не победимо свет и господара овога света? Победили су их људи попут нас, обучени у тело и слабости људског рода; победили су га не само врлински мужеви, него и изнемогли старци, и слабе жене, и мала деца - победили су, и нису нам оставили никакво оправдање за пораз, уколико се с њим помиримо. Пред њима је стајао исти овај свет са својим обманама; око њих су гмизале исте невидљиве змије, које су употребљавале сву снагу да оборе њихове душе и одвуку их у прашину. Али срца и мисли победника били су горе! Ограђујући своја тела постом, они су их кротили и заустављали у њима порив ка земаљској наслади! Посредством поста пружили су духу могућност да пребива у непрестаној трезвености и бодрости, пружили су му могућност да неуморно прати најразличитије ђавоље подвале и пази на њих! Олакшавши постом своја тела, олакшавши њиме и сам дух, они су духу пружили могућност да се чистом и постојаном молитвом приљуби уз Господа [16], да добије Божанску помоћ, да оживи своју веру и учини је духовном силом, те да том силом извојује потпуну победу над светом и духовима злобе. Таква вера, како нас учи свети Јован Богослов, називајући је већ смелошћу према Богу и позајмљујући учење о њој из сопствених светих опита, задобија се услишеном молитвом [17]. Таквом вером праведници као да виде невидљивог Бога [18] - рекао је свети апостол Павле. Приликом виђења Бога, природно је да свет ишчезава из погледа таквог човека. Пролазни свет постаје као непостојећи! И господар овога света нема на шта да се ослони у својој борби. Будите трезвени браћо, и бдите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере. Њему се противите утврђени вером, делатном вером, живом вером, благодатном вером, за коју је способан само онај подвижник Христов, који се за борбу против духова злобе припремио праштањем ближњима њихових сагрешења, то јест милошћу и смирењем, и ступио је у ту борбу обучен у оружје поста и молитве. Амин.

Преузето из књиге Аскетске проповеди, Образ Светачки, 2017.

Превод са руског: Младен Станковић

НАПОМЕНЕ

[1] Мк 9:29

[2] Пс 34:13

[3] Преп. Касијан, Разговори, VII, гл. IX и X

[4] Пост 3:14

[5] Лк 4:5-8

[6] Јак 4:7

[7] Еф 6:16

[8] 1 Кор 6:17

[9] Беседа VIII на Посланицу Римљанима

[10] Симеон Нови Богослов, Добротољубље, т. II, у беседи Никифора Монаха. У српском издању Добротољубља дела Светог Симеона Новог Богослова налазе се у V тому.

[11] 1 Пет 5:8-9

[12] Каноник. Молитва прва против оскврњења.

[13] 1 Јн 5:4

[14] Пс 102:5

[15] 1 Јн 2:15-17

[16] Пс 134:3

[17] 1 Јн 5:14-15

[18] Јев 11:27

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 15 април 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 14 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.