У току поста много пута спомиње се проклетство бесплодне смоковнице (Мт.21гл.), а то је неплодна смоква, па би морали да разумемо на кога се то односи. Немати деце - то је било проклетство у Старом Завету, тако да је свети Мојсеј Законодавац заповедио, ако неко нема деце и умре бездетан, да његов брат извуче њега из тог проклетства. Наиме, да његов брат узме његову жену и да „подигне семе брату својему“, тако да се то дете рачуна као дете тог бездетног човека, чију је жену по заповести узео његов брат да би га избавио из проклетства бездетности.

Данас је опште мишљење да је то проклетство бездетности укинуто у Новом Завету и да могу слободно да блудниче у браку и ван брака и да не рађају децу, али ко је укинуо то проклетство у Новом Завету и ко једини може да укине то проклетство? У Новом Завету је проклета бесплодна смоковница и то проклетство се односи на неплодност духа и на недостатак духовног рађања, јер без духовног рађања само телесно рађање јесте рађање ђаволу и смрти. Према томе, управо савршена плодност духа укида проклетство и неплодности духа и неплодности тела истовремено; тј. савршено духовно рађање чини не нужним телесно рађање, мада га не укида и не одбаца, него га чини не нужним и самим тим укида проклетство бездетности.

Док у Старом Завету била је проклета бездетност зато што тада није било познато духовно рађање и није био познат Бог као Отац и Мајка Црква, јер то је познато у Новом Завету и зато је сада проклетство - неплодност духа и то се назива - проклетство неплодне смоковнице. Мада је и у Старом Завету била плодност духа, имамо Књиге Пророка и Премудрости Соломонове и сина Сирахова и Псалтир, али тада није било познато духовно рађање и зато је било проклетство - немати телесну децу. Мада је опет и у Старом Завету наговештена плодност духа и духовно рађање. Јер је писано (код Пророка): „Возвесели се, нероткињо, која не рађаш; ускликни и повичи ти, која немаш болове порођајне; јер пуста (жена) има много више чеда, него имушчаја мужа“ (Гал.4:22). А то значи: духовна жена без мужа има много више духовне деце него што телесна жена са мужем има телесне деце.

Ми се данас чудимо и питамо: због чега се толико умножио блуд, содомија и промена пола? Одговор је: зато што данас људи немају ни телесно ни духовно рађање и упали су у проклетство и Старог и Новог Завета, и то проклетство је довело њих до безумља, тако да су постали као демони и гори од демона. Због тог проклетства апостол Павле говори: „Жена ће се спасти рађањем деце, ако остане у вери и љубави и у светињи са целомудријем (тј. жена ће се спасити ако има и телесно и духовно рађање)“ (1Тим.2:15). И због тог проклетства Апостол заповеда: „Добро је човеку да се не дотиче жене; али због блуда (и проклетства бездетности) сваки човек да има своју жену, и свака жена да има свога мужа“. Јер већином хришћани не желе савршенство, знамо како је Господ рекао богатом младићу: „Ако хоћеш савршен да будеш“... И овај није хтео савршенство, и зато је већини потребно да имају и телесно и духовно рађање, а ко хоће савршенство и хоће да се подвизава, њему није нужно телесно рађање.

Духовно рађање бива молитвом, Јеванђељем и постом

А како бива духовно рађање, то говори Јеванђеље о сејачу и семену: „Изиђе сејач да сеје… (и на крају:) а друга семена падоше на земљу добру и даваху плод…“ (Мт.13гл.). Какво семе сеје сејач? По Јеванђељу „Сејач Слово сеје“ (Мк.14гл.), семе је Реч Божија, Слово Божије, Логос Божији. Па ако је семе Реч Божија, а Реч Божија бива у молитви, то значи, да хришћанин рађа Речју Божијом, или боље рећи: хришћанин рађа Христом, јер Христос је Реч Божија. За пример многоплодне смоковнице можемо узети апостола Павла, који се овако обраћа Галатима: „Чеда моја, која опет с муком рађам, док се не изобрази Христос у вама“ (Гал.4:19). А како рађа, то говори Коринћанима: „Јер ако и много васпитача имате у Христу, али немате много отаца: јер у Христу Исусу ја вас родих Јеванђељем“ (1Кор.4:15). А Јеванђеље је Реч Божија - Христос, и према томе, духовно рађање бива Христом, и можемо рећи: хришћанин рађа Христом, тј. хришћанин рађа молитвом и Јеванђељем.

А због чега је обавезно потребан и пост при духовном рађању? Зато што се телесно рађање одвија у стомаку, а духовно рађање се одвија у срцу, па да не би мешали та два рађања, зато је обавезно потребан и пост при духовном рађању. Ево доказа из Отачника:

Уздржавати се од јела, пића и сна до сита

Неки брат је питао старца, говорећи: „Оче, шта да чиним? Ја не могу да одолим помислима“. Старац је одговорио: „Ја се никад нисам подвргао нападу помисли“. Чувши ово брат се саблазнио и пошао другом старцу и говори њему: „Ето шта ми је рекао тај старац! Ја сам се саблазнио на њега, зато што то, што је он рекао, није природно за човека“. Други старац је одговорио: „Није без разлога рекао теби ту реч човек Божији: пођи, и са смирењем замоли, да ти он објасни то, што је рекао“. Брат се вратио првом старцу и рекао му: „Авво, опрости ми: ја сам поступио неразумно (без расуђивања), што сам отишао од тебе, а нисам се опростио с тобом. Али објасни ми, молим те, на који начин ти пребиваш без борбе са помислима"? Старац је одговорио: „Од тог времена, како сам ја монах, нисам себи давао до сита ни хлеба, ни воде, ни сна, - и то није допустило на мене такву борбу са помислима, о каквој си ти питао". Брат је отишао од старца, пошто је добио помоћ од његове речи.

Отачник доказује да је овај старац, као и многи други свеци, имао савршену плодност духа и сам говори како је то постигао. Он је имао непрестану молитву и пост, и није до сита ни јео ни пио ни спавао.

 Зато слабим хришћанима саветује апостол Павле: „Добро је човеку да се не дотиче жене; али због блуда (и проклетства бездетности) сваки човек да има своју жену, и свака жена да има свога мужа... Не лишавајте себе једно другога, осим по договору за време, да пребивате у посту и молитви, и опет скупа да будете, да вас сатана не искушава неуздржањем вашим“. Апостол каже: али због блуда (и проклетства бездетности), и тиме јасно говори да рађање деце и блуд не иду заједно. Затим Апостол каже: осим да пребивате у посту и молитви (ради духовног рађања), и тиме говори да и духовно рађање и телесно рађање не иду заједно. Апостол одваја време за телесно рађање и време за духовно рађање кад хришћани проводе у посту и молитви, али време духовног рађања је много дуже и безбедније од времена телесног рађања и зато Апостол упозорава: „Да вас сатана не искушава неуздржањем вашим“.

Како бива духовно рађање у молитви?

Кад год у молитви поменеш Бога и Пресвету Богородицу и Свеце и Анђеле Божије, да знаш да ћеш имати сопствено духовно рађање од Њих, ако си достојан. Кад год кажеш: преподобни Оче или преподобна Мати или свети Оче или света Мати, ти ћеш по молитви имати сопствено духовно рађање од Њих, јер у Цркви је забрањено празнословље и свака црквена реч има своју силу, која се обавезно испуњава ако је хришћанин достојан. Тако Бог и Небеска Црква рађају земаљску Цркву и ти својом молитвом постижеш сопствено духовно рађање.

Осим тога, хришћанину је заповеђено да се моли за ближње и он у молитви духовно рађа ближње. По Предању један старац је имао свој списак имена, која је стално помињао у молитви, и разуме се да су то његова духовна чеда. А онда се њему јавио Анђео Божији и рекао му, да треба да повећа број имена, тј. да повећа број духовних чеда, и као да каже овако: „Ти мало чеда духовно рађаш, ти треба да повећаш број својих чеда и више да рађаш“. И обратно бива кад је хришћанин слаб, кад је под искушењима и болестима, тада он може да смањи број својих духовних чеда. У молитви нема ограничења као у телесном рађању, него у молитви се молиш за свакога, кога год можеш да родиш духовно, а кад видиш да не можеш, онда гледај своје спасење и моли се за себе.

О духовном рађању Апостол Павле говори овако: „Нема више Јудејац ни Јелин, нема више раб ни слободњак, нема више мушко ни женско: јер ви сте сви једно у Христу Исусу“ (Гал.3:28). У молитви нема мушко и женско, нема стар и млад, него и млађи може да рађа старијега и кћер може да рађа мајку духовно и син може да рађа оца духовно. То није могуће у телесном рађању и због тога је уз молитву потребан и пост, да не би хришћанин мешао духовно и телесно рађање, јер телесно рађање се одвија у стомаку, док се духовно рађање одвија у срцу.

Духовно рађање нема таква ограничења као телесно рађање и зато је неплодност духа достојна много већег проклетства него неплодност тела, то јест, неплодна смоковница је достојна много већег проклетства него бездетност. А то ћеш разумети једино на делу. Кад постанеш плодна смоковница, тада ћеш разумети шта је то - проклетство неплодне смоковнице.