Колумниста журнала (овде:) The American Conservativ Мајкл Ворен Дејвис:

„2014. године Елпидофор Ламбриниадис, садашњи архиепископ Америке и наследник Вартоломеја, је објавио кратак есеј под насловом „Први без једнаких“. Овај наслов је било поигравање са фразом primus inter pares, што значи „први међу једнакима“.

Ова титула се првобитно односила на римског папу, али су је православни после Великог раскола 1054. године пренели на константинопољског патријарха. Наравно, сам раскол је добрим делом изазван осећањем, да римски понтифекси не поштују права и привилегије своје сабраће-епископа, посебно на хришћанском истоку. Очигледно, архиепископ је сигнализирао своју жељу за култивисањем у Православној цркви ауторитарније, централистичке еклисиологије, филозофије, прихваћеног имена грчки папизам*...

Влада Сједињених Држава званично подржава доктрину грчког папства. Јачање позиција Васељенске патријаршије у светском православљу има два циља.

Као прво, то неизбежно слаби утицај супарника Константинопоља - Московску патријаршију.

Друго, реновационисти Васељенски Патријарси су спремни партнери у кампањи Вашингтона ширења либералних, демократских вредности по целом свету...

Али без обзира шта наша влада каже, она ће промовисати Вартоломеја и његовог наследника Елпидофора као „грчке папе“ са циљем либерализације грчког православља и супротстављања руском православљу. Ово је политика владе САД. Постоје запослени у Стејт департменту (и долари пореских обвезника) посвећени постизању управо овог циља."

Ккоментар "Правблога":

Одлично, што у америчким медијима почиње да се промовише тема грчког папизма. И било би још боље, када би овај проблем добио заслужено разматрање у званичним документима Руске Цркве као јерес.

*) "Грчки папизам" звучи баш трагикомично. Комично по појави, трагично по ефектима. Како и не би, када иза било ког папизма, поред свега другог, стоји психопатологија - изкомплексираност што лична, што колективна. Ти комплекси су емотивно гориво актера, који изимају учешћа у процесима институисања папизма...