КАКО У ДУШУ СТУПА ЦАР СЛАВЕ

Радуј се много , кћери Сионска,
подвикуј, кћери Јерусалимска;
ево, Цар твој иде к теби,
праведан је и спасава,
кротак је и јаше на магарцу,
 и на магарету, младунчету магаричином.

Пророштво о догађају кога се данас сећамо и који празнујемо, пророк Божији изговорио је више од четири стотине година пре но што се збио. Господ наш Исус Христос, завршивши Своју проповед на земљи, свечано је ушао у царски град Јерусалим, у град поклоњења истинском Богу, у град пре свега Божији.

Господ је овде ушао као Цар и победник, како би Своје служење овенчао одлучујућим подвигом: уништењем смрти смрћу, и скидањем клетве са људскога рода посредством примања те клетве на Себе. У царски град ушао је на магарету [1] које никада нико од људи није узјахао, како би људском роду повратио царско достојанство које су наши прародитељи изгубили - повратио га узласком на крст [2]. Неукроћено магаре укротило се под чудесним Јахачем. Апостоли су на магаре положили своје хаљине; многобројни народ који је изашао у сусрет Господу и који Га је пратио, у заносу је викао: Осана Сину Давидову! Благословен Цар Који долази у име Господње [3]! Цар у име Господње проглашен је по наређењу Господа, а не случајно, не по људском знању и вољи. А исти тај народ ће, након четири дана, за данас проглашеног Цара викати: Распни Га, распни! Немамо цара осим ћесара [4].

Шта је означавао улазак Господа у Јерусалим на неукроћеном магарету? Ово, према објашњењу светих Отаца, има дубок пророчки смисао. Свевидећи Господ је већ видео да се приближава коначно одступање Јудеја. Он је то одступање најавио још у оно време када је Израиљцима тек био дат закон на Синају, говорећи устима њиховог богонадахнутог Законодавца: Покварише се, - говори Мојсије о будућем сагрешењу Јудеја против Богочовека као да се већ догодило - њихово неваљалство није неваљалство синова Његових; то је род зао и покварен. Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? Јер су народ који пропада са својих намера, и нема у њих разума. Јер је чокот њихов од чокота содомскога и из поља гоморскога. Напротив: Веселиће се небеса са Њим, са Сином Божијим, и поклониће Му се сви Анђели Божији: веселите се народи са народом Његовим [5]. Улазак на магарету на коме још нико није јахао представља понављање Мојсијевог пророштва, понављање не речима него символом. Мојсије је најавио да ће се незнабошци обрадовати због Господа, док ће га Јудеји одбацити: овде неукроћено магаре које никада нико од људи није узјахао представља незнабошце. Хаљине апостола - то је учење Христово, које су они предали незнабошцима, и Господ је духовно узјахао на незнабошце, поставши њихов Бог. Одвео их је у Јерусалим, у крило Своје Цркве, у вечни и нерукотворени град Божији, у град спасења и блаженства. Ту су били присутни и одбачени Јудеји. Они су устима објављивали: Цар Израиљев, а у души, у своме Синедриону, већ су се спремали да убију Спаситеља.

А ево и другог значења магарета. Оно представља сваког човека који се руководи бесловесним жељама, који се лишава своје духовне слободе, који је везан за страсти и навикао на телесни живот. Учење Христово одрешује магаре од онога за шта је везано, то јест од испуњавања греховне и телесне воље. Стога апостоли доводе магаре Христу, полажу на њега своје хаљине, Господ седа на њега, и на њему улази у Јерусалим. Ово значи: након остављања греховног живота човек се приводи Јеванђељу, и облачи се, као у апостолске хаљине, у најдетаљније и најистанчаније познање Христа и Његових заповести. Тада на њега седа Господ, кроз духовно јављање и духовно обитавање у њему, као што је и благоизволео да обећа: Ако Ме неко љуби, реч Моју држаће, и Отац Мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити [6]. Долазак Господа праћен је миром који превазилази речи и разумевање, благодатним миром, достојним његовог даваоца Господа. Овај мир никако се не може упоредити са природним спокојством палог човека, који може да осети спокојство и задовољство од телесне насладе, који може да сматра за спокојство чак и саму своју безосећајност, и саму вечну смрт своју. Господ заседа на природна својства човека који Му се покорио и који је усвојио Његово свесвето учење, и седећи на њему уводи га у духовни град Божији, у град мира, у Јерусалим који је подигао Бог, а не човек.

Душу која носи Господа, поздравља Дух Свети. Он јој нуди духовну, непропадљиву и вечну радост. Радуј се много, кћери Сионска, кћери свете Цркве, јер не припадаш никоме сем Богу. Подвикуј, кћери Јерусалимска! Ево, Цар твој иде к теби, праведан је и спасава, кротак је и јаше на магарцу, и на магарету, младунчету магаричином. Када осетиш у себи благодатни мир Христов и постанеш кћи тога мира, обновила си се духовном младошћу и опитно си спознала Царство Христово. Благодатном силом Јахача Који тобом управља већ су укроћене страсти у теби: твоја природна својства не могу да нарушавају своје природне законе, не могу да прелазе и да се преображавају у необуздане страсти! Позајмљујући од Господа све своје мисли и сва осећања, целокупно деловање своје, ти можеш и обавезна си да казујеш Име Његово браћи својој, усред Цркве да хвалиш Господа [7]. Пошто си рођена Духом Светим и кћи Духа, способна си да сазиреш духовни долазак Цара твога, способна да гледаш праведност Цара твога. Он је кротак и смирен срцем [8], упутиће кротке на суд, научиће кротке путевима Својим [9]. Наш Бог је - Дух, неупоредив са било којим створеним духом, као што се у сваком погледу бесконачно разликује од целокупне творевине: свети створени духови су Његови престоли и кола. Он седи и креће се на херувимима; Он седи и креће се на оним блаженим људским душама које су се покориле Њему и које су Му као жртву паљеницу принеле своја природна својства. На таквим душама иде Цар, улазећи у свети град Божији и уводећи свете душе у њега. Осана на висинама! Благословен Цар Израиљев Који долази! Амин.

Преузето из књиге Аскетске проповеди, Образ Светачки, 2017.

Превод са руског: Младен Станковић

НАПОМЕНЕ

[1] Јн 12:16

[2] Лк 19:30

[3] Мт 21:9; Лк 19:38

[4] Лк 23:21; Јн 19:15

[5] Понз 32:5-6,28,32,43

[6] Јн 14:23

[7] Пс 21:23

[8] Мт 11:29

[9] Пс 24:9