И пре одлуке (https://bg-patriarshia.bg/news/reshenie-) Светог Синода Бугарске православне цркве да ове године не пошаље своју делегацију у Јерусалим како би донела Благодатни Огањ, на православним бугарским мрежама је пуштен отров сумње у вези небеског порекла овог чуда, од стране домаћег профанарског табора. Тема се, како кажу, „није охладила“, а сумње је подржао веома узак круг стриктно заинтересованих људи.

Месец дана касније, тема се вратила, у виду публикације на ресурсу друге фанарске „филијале“, представљена не директно, већ суптилно - као вест о грчком новинару, аутору књиге која оспорава чудо Благодатног Огња, који је добио судску парницу са Јерусалимском патријаршијом. 2019. године Јерусалимска патријаршија је издала саопштење у коме се каже: „Оно што је написано у спорној књизи производ је измишљених прича, које је аутор креирао са очигледним циљем да шокира вернике и да финансијски профитира од продаје књиге." А време изласка (https://greekreporter.com/2024/03/30/greek-) књиге пред Васкрс, као што је наведено у саопштењу, може послужити као доказ „дубљих мотива аутора и издавача“.

То, што је ова вест у Бугарској дуплирана на још једном профанарском сајту, наводи на исту идеју о „дубљим мотивима“ читавог ланца, на овај или онај начин, заинтересованих лица. Позадина у овој мутној работи је, међутим, јасно видљива: ако чудо, које се дешава приликом прослављања Велике Суботе код православних није чудо, зашто онда не би празновали Васкрс са католицима?

Међу руским изворима о чуду Благодатног Огња занимљив је „Живот и ходање Данила, игумана Руске земље“, аутора са почетка 12. века:

„А овде се ради - о светој светлости: како она силази до Гроба Господњег. Ово је мени Господ дао, худом и недостојном слузи, да видим. И видео сам очима својим грешним заиста, како силази света светлост на животворни Гроб, Господа нашег Исуса Христа... На Велики Петак после вечерње брише се Гроб Господњи, и умивају сва кандила, и улива у њих чисто уље без воде – само то уље. И угуравши светиљке у лименке, не пале те светиљке, већ их остављају неупаљене. И запечате Гроб у два сата ујутру. И тада се угасе сва кандила и свеће по свим црквама у Јерусалиму... Сутрадан већ, на Велику Суботу у шест сати по подне, сви људи се окупља пред храмом Светог Васкрсења – безбројно мноштво народа, становникс те земље и дошљака из свих земаља: и из Вавилона, и из Египта, и са свим крајева земље. Тог дана се тамо сабира неисказано мноштво...

А када мине девети час и почне певати проходну песму „Господу појем“, тада изненада са истока наиђе мали облак и стаде над непокривеним врхом те цркве, и мала киша паде на Гроб Господњи, и добро нас покваси, стојеће при Гробу. И тада је изненада засијала светлост света у Гробу светом: изашло је блистање страшно и светло из Гроба Господњег Светог. И приступивши, епископ са четири ђакона отвори врата Гроба, и узе свећу у тога кнеза, од Балдуина, и са њом уђе у Гроб, и најпре запали кнежеву свећу, од оне свете светлости... Света светлост није као земаљска ватра, већ предивна, иначе светли, необично; и пламен јој је црвен као циновар*; и савршено неизрециво сија...

И тако сви људи стоји са запаљеним свећама, и вапију громогласно сви људи: „Господе, помилуј!" са радошћу великом и весељем! Такву радост не може бити у човека у другом случају, какву радост бива тада у сваког хришћанина, који је видео светлост Божију свету“.

*) минерал, живин сулфид - гримизне боје

  Извор: "Правблог"