Који верује мене ако и умре живеће (Јов. 11. 25). Тако рече Господ, који би умртвљен од безумника и који устаде жив из гроба. Децо Христова: жив је Христос Господ, и ако умре неко од вас живеће; и ако је умро неко од ваших сродника и пријатеља са вером у Господа жив је.

Од ове утехе нема веће; од ове, истине нема светлије. Свима вама потребна је утеха и истина, утеха трајна што не пролази и истина вечна што не застарева. Такву истину и такву утеху можете ви наћи једино у васкрслом Христу, и нигде више. То ви знате и то ви осећате. Зато сте, ето, и испунили храм ове године као и прошле, и још више него ли прошле. Из године у годину све је већи број народа на васкршњој служби, све гушћи редови деце Христове, све звучнији славопој Христу Животодавцу. Ако је неко изостао данас од храма и службе из злобе и заблуде, тај је издвојио себе од народа Божијег и осамио се као осамљено дрво у пољу, малено и кржљаво. А народ је хришћански као густа гора Божија, где дрво расте уз дрво, такмичећи се које ће ближе неба стићи. Ко се издваја од ове ваше свечаности због немања вере у Господа, такав ће морати поћи за оним ко нема живота у себи, који је сама смрт, сама земља и пепео, као пали праотац наш Адам. Јер праотац наш Адам погази заповест Свевишњега, обрати ухо своје слушању сатане, и поверова лажљивом сатани више него истиноме Богу. Зато би изгнан испред лица Божја, и рече му Бог: земља јеси у земљу отидеши. Чим се Адам одвратио од живога Творца, сав му се дух претворио у пепео, и кроз душу прорасла му земља. Минуле се од тада хиљаде година. Једно колено Адамово дизало се из земље и одлазило у земљу без наде и без визије неког другог живота.

Дошао је Син Божји Господ Исус и објавио је људима помиловање, васкрсење и живот. Све жице на души људској стављене су понова у везу с небесном централом, затрепериле су од новог живота и засијале се од нове истине. Од Адама до Христа ништа се није догодило осим смрти. Смрт је свевласно владала умом и срцем и душом и телом синова човечјих, и смрт је била једини догађај. Једини пак нов догађај у историји потомства Адамова јесте Христос. И тај догађај значи живот, и победа живота над смрћу, победа духа над земљом. Христос је открио, показао и понудио вечни живот свима људима. Није наметнуо, него понудио свима: Ја сам васкрсење и живот, ко мене верује ако и умре живеће." Тако је васкрсли Господ наш отворио једну нову утакмицу у историји људи и народа. То је утакмица за добијање небеса и живота небескога: Нема смрти! Нема смрти! - клицале су чете хришћанских мученика кад су гоњени пред зверове у циркусу римском. - Срб је Христов, радује се смрти! - певао је србски мученик кад су га Турци водили кроз Београд на губилиште. - Христос воскресе, и ми ћемо воскреснути! - кличу у наше дане хиљаде руских хришћана када их московске кајафе воде на голготске муке. И милиони хришћана умиру од болести у постељи својој исповеђени и причешћени и као мученици говоре: Христос је наша нада и наш живот! Ми не умиремо но спокојно прелазимо у живот вечни. Нема смрти!" Од Христа свет се поделио на назадне и на напредне. Назадни су они који увек још верују да је човек сав земља и да иде сав у земљу, а напредни су они који су сазнали за дух, за живу душу и живот бесмртни. Сви крштени претци ваши, браћо, убројани су у напредне и сва историја њихова јесте историја борбе са назадњацима. Ваши оци и праоци изабрали су оно што је боље, и ви немате шта да се мучите и бирате, но само да држите изабрано. Ако неко отпадне, ви да не отпаднете. Ако се неко окрене назад ка грешном Адаму, ви да не будете назадњаци, него да гредите напред ка Христу, ка Животу што је пред вама. Ваш отац није више умртвљени Адам но живи Христос. Отуда, ви сте христијани а не адамани. Синови сте неба а не пепела. Браћа сте ангела Божјих а не црви у прашинн. Свету је лако од вас, али тешко му је од адамана, од назадњака, који мисле прехришћанским умом и понављају мрачна дела својих незнабожачких предака. Вама је овај празник мио као тужном утеха, као озеблом сунце, као залуталом добар путовођ. Овај празник Христова Васкрса појачава из године у годину вашу веру у живот и сатире остатке вере у смрт. Овај мили празник чисти савест вашу, храбри вам срце и осветљује разум. Он представља - као свежањ пролетњег цвећа, - збир истина о Богу и човеку, све благих, светих и утешних истина. Овај бесмртни дан Христове љубави наспрам рода људског помаже вам више од сваког другог дана у години да будете прави људи и права браћа. А данашњи свет нуждава се у људима, и људи нуждавају се у браћи. Зато ми хитамо да вас и ове године поздравимо о светлом празнику овом, многозначајном и многорадосном:

Христос воскресе, народе Божји!

Христос воскресе, свештеници Божји!

Христос воскресе, децо Божја!

О Васкрсу 1935. године, ваш у Христу смернн молитвеник, администратор жичке епархије - Николај, епископ охридско-битољски

манастир Света Жича

„Преглед“, Цркве Епархије Жичке, бр. 5, мај 1935.