ВЦИОМ [Сверуски центар за истраживањем јавног мњења] је објавио (https://wciom.ru/analytical-) податке о односу руских грађана према Васкрсу.

1. „Рејтинг“ празника

Васкрс је један од три најважнија празника, који „губи“ само од Дана победе и Нове године. Улога Васкрса је очекивано већа у животу православних грађана - 40%, док се Рождество Христово код њих помиње 1,5 пута ређе (26%).

За руску омладину оба верска празника имају исти, иако мали, значај: фигурирају у одговорима 12% код зумера (рођених 2001. и касније) и 18% млађих миленијалаца (1992 - 2000). И, ако је за представнике епохе одмрзавања (до 1947. године) Васкрс други најважнији празник (46%), онда је за ове две млађе генерације шести, односно четврти.

Данас 38% зумера и 45% млађих миленијалаца (vs. 64% свих испитаника) себе сматра православцима, док 28% и 23% себе сматра неверницима (vs. 13% свих испитаника).

2. Шта славимо?

Водећи одговор на ово питање је тачан одговор – васкрсење Исуса Христа (42%, 2021 – 45%, 2019 – 50%). Још 6% је Васкрс назвало великим хришћанским празником, док је 5% побркало Васкрс са Божићем. Сваком трећем (32%) било је тешко да одговори.

3. У чему је поента?

Од 2011. године перцепција Васкрса од стране јавности је претрпела промене: ако се раније подједнако често доживљавао као породични (24%), културно-историјска традиција (22%) и свештени обред (21%), данас 30% грађана сматра Васкрс као културно-историјску традицију. Поред тога, 24% и 13% испитаника то види као породичну или формалну традицију. За 10% грађана смисао Васкрса су - пријатне припреме за празник. Тек за сваког осмог Руса Васкрс је свештени обред (12%). За сваког петог зумера, Васкрс је формална традиција коју поштују, јер то чине сви остали (20%).

4. Како прославити?

Ове године 85% наших суграђана планира да прослави Васкрс. Неки од највише распрострањених празничних обичаји су:

- припремање васкршњих јела (јаја, васкршњи колачи) (55%),

- посета/позивање гостију (36%),

- освећење посластица у цркви (20%), и

- одласци на гробље (18%).

8% планира да дарива најмилије и посети свеноћно бденије [израз "всенощную" не прецизира за које богослужење је било питано: претпостављамо за Пасхално јутрење] (биће занимљиво упоредити са подацима Министарства унутрашњих послова).

15% је одговорило, да уопште не планира да слави Васкрс, а међу две најмлађе генерације (зумери и млађи миленијалци), индекс достиже 25%, односно 23%.

Са једне стране, појављује се прилично суморна слика. Омладинска средина се све више секуларизује (уопштено говорећи, ово је глобални тренд, као и идеолошки јаз између генерација).

Велика већина грађана не разуме смисао Васкрса. За значајан број Руса Васкрс је просто повод за опуштање, исто као и Нова година, итд.

Није најпријатнија чињеница - од 64% руских православних грађана, само 8% иде на васкршње богослужење. Ово говори то, да се у Русији припадност православљу све више доживљава не толико као елемент верског, колико културног идентитета.

Истовремено, 85% руског становништва (што је око 124 милиона људи) и даље ће празновати Васкрс. Чак и уз погрешне семантичке смернице, људи сматрају да је овај дан посебан, што значи да изгледи за унутрашњу мисију нису толико тужни.

Кратак српски коментар:

Кратко. Имамо ли слична истраживања српског јавног мнијења? - Одговор је кратак и у два слова. Има ли у Срба занимања за резултате истраживања јавног мнијења по овим и сличним ставкама? Да ли ми знамо шта би са тим резултатима радили? Ако Бог да - коментарисаћемо ову тему првом приликом дуже. Само да не мислимо да стојимо боље - за почетак.

Извор: Центр "Хризма"

Превод: "Правблог"