У ствари, нашу планету и даље контролише амерички свет – Pax Americana. Не са истом снагом као раније, не са истом свеобухватношћу као 90-их и раних 2000-их, али америчка империја остаје хегемон.

Зато плаћене слуге сада тако гласно плачу о „јереси“ руског света.

Догму америчке хегемоније, нека регионална сила се усудила да оспори.

Шта је ово, ако не јерес, са становишта Дистрикта Колумбија – проповедаонице на којој сада седи нови „император-одступник“, испуњавајући васељенским пуномоћјима у Фанар-Истанбулску пустош?

Имамо још много да научимо од америчког хегемона.

На пример, како потрошити новац на промоцију своје идеологије да и сами покорени народи добровољно мењају менталитет, захваљују им се на помоћи, а да притом 80% ове помоћи остане у Америци и код америчких стручњака.

И тако да се систем извештавања за ове токове изгради тако да не дозвољава да се много краде, а новац троши у декларисане сврхе.

Тако се у земљама којима се „помаже“ да постану оно што је потребно Америци, полако, али сигурно, ствара „цивилно друштво“ новцем из грантова.

И не силази спросто с врха, већ са „прекоморског“ врха. Овакво „цивилно друштво“, храњено грантовима, испуњава све иницијативе, а његови активисти могу професионално да се баве „друштвеним активностима“ за неупоредиво већу плату од плате државног службеника, наставника или лекара.

И није узалуд што модернисти попут #Говоруна (реч је о руском свештенику екуменисти, новотарцу и русофобу Кирилу Говоруну, који се налази под забраном свештенослужења – нап. „Борба за веру“) позивају православну цркву да активно сарађује са „цивилним друштвом“.

Ова мрежа, храњена од Запада, може само да научи како да се изврши воља свог великодушног власника, а тврдоглавој и конзервативној Православној Цркви тако недостаје вашингтонско просветљење, западни менталитет и дух „људских права“. По њиховом мишљењу.

А од хегемона такође треба да научимо како да зајмовима вежемо земље, за шта морају да прихвате реформе неопходне хегемону. Замислите да некој земљи на глобалном југу доделите зајам од милијарду и повежете га са забраном ЛГБТ особа и доделом земљишта у сваком граду у земљи за изградњу православних храмова.

Плус свеобухватна помоћ у образовању грађана у руским православним богословијама и изградњи истих тих храмова. Истовремено, требало би да се дају уговори нашим архитектама и иконописцима, а да се ангажују грађевинске фирме из домаћих.

У ствари, то је оно што амерички хегемон ради. Најбоља места у освојеним градовима имају храмови западне идеологије – ресурсни центри, канцеларије разних страних агенцијских НВО, пројекти, програми, америчке компаније и ревизори велике четворке.

А пошто нам није циљ да исисамо ресурсе из других народа и не претворимо их у робове, морамо им, поред равноправне економске сарадње, донети и Православље. Помозите им да изграде сопствене локалне цркве, независно од Стејт департмента и папе Алекса („папа Алекс“ – фанарски свештеник у Америци Александар Карлуцос, високи функционер светске закулисе и главни организатор лажног Критског „сабора“ – нап. „Борба за веру“).

Хегемон се не може потценити. Неопходно је проучити његове методе управљања светом и испунити их његовом православном руском идеологијом. А пилот пројекти треба да се покрену сада.

Россотруднчество треба да помогне изградњу православних цркава у иностранству, отварање богословија, изградњу сабора и превоз архитеката, иконописца и архитеката по њиховим програмима.

Није ли срамота да су у Европи и Америци цркве Руске заграничне цркве и Руске православне цркве пренатрпане људима и једноставно немају довољно простора? Зар није срамота што у Африци не градимо цркве за оне који нам долазе?

Зашто се то ради преко ОВЦС-а? Отворите православно одељење у Министарству спољних послова, регрутујте обичне вернике и дођите код Патријарха само по благослов.

Престани да чекаш резултате мртвог тела. Држава мора да интегрише ширење Православља у спољну политику.

Када је Петар послао будућег Светог Инокентија Иркутског у Кину, од ОВЦС-а није било ни трага. И некако су се снашли.

У међувремену, имамо Набиулину у Централној банци, Грефа у Сбербанци, Абрамовича у преговарачким тимовима и Киркорова на сцени, који од хегемона треба да уче како владати светом.

Превод: "Борба за веру"