header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Момчило Алимпић, Председник Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“: Заједнички Васкрс Штампај Е-пошта
понедељак, 13 мај 2024

 ЦРКВО НАША ЗАШТО ЋУТИШ ДОК ТИ ЗВЕРИ КОЉУ СТАДО

А ко је то бранио, и до сада, католицима да прослављају свој Ускрс на дан нашег православног Васкрса? Наравно, нико. А и ко би могао тако нешто забранити, ми православци би се још и порадовали. Вратио се кући блудни син!

Али, да, сваки пут жуља то „али“, по Светом Николају Велимировићу, католицизам је прва секта која отпаде од хришћанске православне тј. ортодоксне цркве. После је све била ствар технике, од католика отпадоше протестанти, па не зна им се број... Према томе, сва та блебетања о подели хришћанства 1054. године на западно и источно тј. на католике и православце је чиста превара, намењена нама православнима, не би ли нас превеслали жедне преко воде. Просто, хришћанство је напустио блудни син (католицизам или папизам или...) и оставио нас ордодоксне илити православне да се сами „мучимо“. Схватио је блудни син да је погрешио али не би он да се врати дому свом, напротив, њему је стало да и нас упропасти. Рече Свети Николај Велимировић једном приликом и записа да се не заборави: „Кога издајник највише мрзи? Сведока свога издајства“, слободно преведено на данашње прилике, кога другог, него нас православце.

Какве то онда везе хришћанство има са католицима, папистима? Нас Србе са некима од њих најчешће повезује нож, кама, србосек... У њиховим рукама, а на нашим гркљанима и у нашим утробама. Зато, сви покушаји безумника, упосленика у Српској православној цркви (не смем их, нити могу, тако ми Бога, назвати свештеницима и пастирима овог мог православног стада) да нас намаме да од 2025. године, са блудним синовима заједно прослављамо Васкрс мора бити осуђена на пропаст. „Браћо и сестре, гневите се на зло“,а ко други него Свети Николај Велимировић. Реч гнев је такорећи анатемисана из православља, наравно постоје изузеци, као што је овај напред наведен. Дакле, кад смо изгубили сваку наду да се можемо одупрети злу, овом домаћем понајвише, кад смо образе, што један што други испотурали ко зна колико пута, немамо куд а и што би, ГНЕВ браћо и сестре. „Зло чинити, од зла се бранити ту злочинства никаквога нема“ написа Његош, мада лично мислим да је прва реч из цитата ипак предозирана, никакво ми зло не чинимо, ето само мало гнева, да Бог опрости. Све у свему, кад се мора, мора се. Дакле, како наведох на почетку текста, ко је то бранио прославу православног Васкрса било коме, осим нама православцима (некад Турци, некад Латини, некад Броз и Брозоиди). Православни Васкрс је датум над датумима изнад свих календара, сам по себи непогрешив. Чак и неписмени знају кад пада Васкрс; деси се пролећна равнодневница, иза ње пун месец и уз то још само да прође јеврејска Пасха и у прву недељу ето нашег православног Васкрса. И тако вековима непогрешиво, а да би истрајали у томе сваке Велике суботе наш једини Бог, Бог Творац и Његов син Исус Христос, нам у цркви Светог гроба у Јерусалиму пошаљу са небеса Благодатни огањ, припитомљен, безопасан за свакога кога милује. Тај Благодатни огањ, прихватају и с њим пале свеће највећи државници православног света или министри иностраних послова и исти носе у своје земље где их дочекује и свештенство и народ, понегде и војска (сетимо се само руског председника и грчког министра). А шта дотле ради „наш“ председник и с њим његов патријарх? Врше припреме за долазак папе у Србију.

А шта се дешава на њихов католички Ускрс? НИШТА што би се дешавало на наш ВАСКРС, о Благодатном огњу да и не говоримо. Знају њихови чимбеници да дођу на Велику суботу и да из прикрајка гледају силазак Благодатног огња, разрогачених очију, разјапљених вилица и лица зелених од зависти... И шта сад, ми треба да удружимо СВЕ наше са њиховим НИШТА? Не иде то тако нити ће тако икад бити, мада се „нашим“ чимбеницима у Српској православној цркви баш жури да заврше започето. Поклонише Стару Србију Бугарима, многе Цркве унаказише избацивањем иконостаса и подних мозаика, лустере заменише лед светлима, црквене дрвене двери заменише ПВЦ столаријом (треба погледати, само српску православну цркву у Дизелдорфу, где столује несрећник Гргур), причешћују све и свакога, многе без поста без исповеди, без покајања. Са својим верницима не желе никакав разговор. Непослушне свештенике мобингују, премештају, суде им, док неке владике своју браћу запошљавају у СПЦ, не да би ишта радили већ да би превисоке плате примали. Кога интересују детаљи нека се обрати Епископу шабачком Јеротеју.

Писао сам већ једном о томе како се давних седамдесетих година, један високи ватикански изасланик хвалио у сред Београда да је Ватикан одшколовао ко зна колико српских владика и свештеника. Не прође много времена и речи ватиканског изасланика се остварише. И време ко да се згуснуло па нам се чини ко да лети.

Иначе транспарент са текстом из наслова Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ је први пут показало на протесту 2021. године у Лозници, кад смо протестовали против Рио Тинта и општинског руководства тј. слугерања Рио Тинта. Тада смо још веровали да ће се упосленици СПЦ дозвати памети, јер је текст опомињући и вапијући за правдом. И знате ко се увреди тад због тог нашег транспарента? Ни Рио Тинто нити већ поменуте слугерање и макаронџије риотинтовске, већ презвитер лозничке цркве посвећене Покрову Пресвете Богородице Милош Петровић, који све нас из Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“ назва секташима, терористима... и то на литургији. Иначе писац ових редова је обичан мирјанин и верник СПЦ и не би желео, ни под каквим условима, бити члан никакве екуменистичке секте под вођством паписта и порфиријеваца.

Иначе, руководство града Лознице на челу са Видојем Петровићем је пришипетља свега што је страно и што би да нас потенепи па тако на скупштини града Лознице доноси одлуку да се прикључи тзв. мрежи европских градова „Света Недеља“, а све у циљу како би следећи Васкрс обележили заједно са градом Кордобом из Шпаније и неким несрећницима (новокалендарцима) из Грчке и Румуније. Наравно све је синхронизовано: Васкрс наш православни и Ускрс католички 2025. године падају у исти дан и то је савршен повод за издају своје православне вере, биће ту и понеки Грк и наравно Румун, којима је до православља стало ко до преклањског снега. Зашто Видоје Петровићу, идуће године на ВАСКРС, не одеш са својом дружином у Призрен или Пећ или Грачаницу или било где на Косово и Метохију где још има Срба, чак много више него у Кордоби. Вероватно си Видоје Петровићу добио „благослов“ од неких чимбеника у Српској православној цркви да одржиш скупштину Града Лознице на којој си донео одлуку: правац Кордоба. Размислите мало, позив за заједничку прославе Христовог Васкрсења долази из Шпаније тј. Кордобе. Да ли се сећате инквизиције и да ли знате колико православаца живи у Кордоби. По мојој слободној процени ниједан, плус-минус 1%. Које је вере Видоје Петровић? Више ни у то нисам сигуран. Кад је Видоје већ до Шпаније доспео, а Рио Тинто баш у Шпанији први рудник имао, да не покуша Видоје још нешто да договори? Изјављује Видоје, нисам сигуран шта, да овај позив из Кордобе радује, нарочито после вести о најављеном, пријему тзв. Косова у Савет Европе и покушаја изгласавања Резолуције о Сребреници. Не капира Видоје, ја му не замерам, не можемо баш сви све разумети, да је позив из Кордобе завршни чин и дан Д за Србију, наравно и за Српску православну цркву. Наприча Видоје у Недељнику Лотел Групе (власник је извесни Гаги Мандо чије медијске капацитете користи Рио Тинто) још којешта, али поента је „Заједничко обележавање васкрса“ у Кордоби. Олеее!

 

Председник Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“

Момчило Алимпић

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 13 мај 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 11 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.