Христос васкрсе поштовано уредништво сајта „Борба за веру“!

Христос васкрсе драга браћо и сестре!

Како смо данас сазнали СА Сабор Српске Православне Цркве, који је требао почети Литургијом у Пећкој Патријаршији, ипак ће свој почетак имати у храму Светог Саве на Врачару.

Више пута је на борби за веру писано о горућем проблему у епархији аустријско-швајцарској односно о проблемима са четири издајника у мантијама на територији Аустрије. Четири свештеника СПЦ (Миомир Сандо, Александар Столић, Александар Станковић и Далибор Брнзеј) прешли су у истанбулску патријаршију у Аустрији како би добили заштиту митрополита Арсенија од наводног прогона владике Андреја. Треба овде напоменути и од СПЦ-е рашчињеног свештеника Нова Лазића кога је примио исти тај митрополит Арсеније и дао му парохију између Гмундена и Велса (у оба ова места постоје парохије СПЦ). Неки од њих су се правдали борбом за веру, оптужујући Андреја Ћилерџића за екуменизам и љубљење руке папи а прешли су под шапу горег зла по Православну Цркву – Вартоломеја истанбулског и све Турске. Одмах по преласку у другу јурисдикцију, неки од тих издајника су почели у корист цркве Турске да приводе верни српски народ под скуте Вартоломеја и његовог намесника Арсенија, да вређају и нападају СПЦ и да воде оштре обрачуне са канонским свештенством СПЦ. Такође су они верници, који су остали верни својој светосавској и српској Цркви бивали прозивани, блаћени и окарактерисани као издајници свештеника кога у том сулудом чину нису подржали. Нажалост наш народ који је простог и доброг духа, веровао је својим свештеницима који су га на зло наводили што обманама, што половичним информацијама, што неистинама.

У међувремену, двојица (Столић и Станковић) су се вратили – али да ли су се покајали што су активно водили борбу против своје Цркве, не верујемо – а двојица су остала под патронатом митрополита Арсенија – дакле они се засигурно не кају за своја непочинства.

Овде бих хтео да напоменем да се агресивна кампања митрополита Арсенија и истанбулске патријаршије у Аустрији није зауставила, чак шта више узнапредовала је на штету СПЦ! Митрополит Арсеније почео је да прави паралелну структуру у Браунау на Ину, Инзбруку и Линцу тако што поставља Србе свештенике који су његови клирици у тим местима. Ти свештеници говоре више језика од којих је један српски, могу да освећују славске водице и славски колач по потреби или докле год је то у корист фанариота!

Уз овај лични осврт на догађаје, додао бих и апел верника инзбрушке парохије упућен свим архијерејима Српске Православне Цркве:

Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства Христос васкрсе!

Обраћамо Вам се у овим радосним данима Васкрсења Христовог када би требало, да су наша срца и душе испуњене миром Божјим и радошћу Васкрсења. Међутим, у инзбрушкој парохији тако није већ дуже времена. Наиме епископ бачки и администратор аустријски Иринеј, разрешио је дужности протојереја-ставрофора Слободана Радојчића а од 01.01.2024. године враћа протојереја Александра Столића на место инзбрушког пароха.

Зашто је то жалосна вест? Зато што је о. Александар, који је лишен православне црквене свести, урадио следеће: приватизовао je цркву, неканонски напустио Српску Православну Цркву и прешао у цариградску патријаршију, посвађао и разделио народ, јавно обрукао своју Цркву, епископски и свештенички чин, две недеље са бившим председником Ц.О. Живорадом Карајовићем држао храм у Инзбруку закључаним, кључеве предао римо-католичком бискупу и тиме онемогућио да верни народ СПЦ-е учествује у богослужењу; затим непрестано ометао рад СПЦО Инзбрук тако што је ширио дезинформације и неистине да је храм СПЦ-е у Инзбруку затворен, да само код њега има богослужења, клеветао је новопостављеног свештеника са својим верним следбеницима на најружнији могући и за православне хришћане недостојан начин; у спрези са римо-католичким бискупом је интервенисао у банци за новац који није њихов, него верног народа СПЦ-е који овде од 1992. године сакупља тај исти новац и опет у присној сарадњи са бискупом је онемогућио богослужење у Ројтеу (Reutte) – дакле од 05. октобра 2023. па све до краја децембра 2023. године, он је водио непрестани рат против Српске Православне Цркве!

Да брука и срамота буде још већа, неке своје сопствене скандалозне и скрнавне поступке које су чинили против СПЦ-е и тадашњег епископа, о. Александар Столић и од њега инструисани људи, ревносно су својим телефонима снимали и постављали на разне друштвене мреже. Њихов последњи директан пренос напада на владику испред Цркве имао је у првих три дана преко 200.000 прегледа.

Слава Богу и поред свих ових недела  наша светојовановска парохија СПЦ-е у Инзбруку је уз свог новопостављеног свештеника опстала, наставила свој рад и вратила мир и слогу. Верници су из храма одлазили испуњени духовним и душевним миром а не празни као што је то раније бивало. Са радошћу смо се припремали за Божић у нашој парохији да би нам та радост и тај мир једним актом, једном вешћу били одузети. Никако не можемо ни четири месеца касније да схватимо ту одлуку епископа Иринеја да врати осведоченог црквоборца, сејача немира и онога који је разделио и завадио наш народ, баш пред велики празник рођења Господа и Спаса нашег Исуса Христа.

Питамо се како је о. Александар само смео да стане испред олтара на Божић и пожели народу „Мир Божји!“ а четири месеца касније да честита радост Васрксења Христовог када је трајно посејао семе раздора и неповерења међу овдашњим Србима?

Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства, Вама је познато ко су представници цариградске патријаршије, такозвани фанариоти, и какав је њихов однос према другим православним народима кроз историју био, а поготово према нама Србима. Сведоци смо да се ништа није променило јер они и даље мисле да сва васељена њима припада, да су они једино мерило истине и православности у свету; тако их мало има а опет тиранишу нас којих има у толико већем броју! То раде по читавом свету, али и овде у Аустрији. Зар нас све не боли када посматрамо недела патријарха цариградског у Украјини и како он ствара раздор, како је починио грех раскола?! Неће се он зауставити на Украјини већ ће ићи даље. Патријарх Вартоломеј неће стати док се Украјина не догоди у свакој помесној Цркви, стићи ће у сваку парохију а већ је стигла у Инзбрук, Браунау и Линц. Украјински сценарио се на духовном плану одвијао и код нас у Инзбруку а сада је ево добио своју завршницу! Свештеник Александар Столић, добро запамтите његово име јер се он на овоме неће зауставити, сматра добијени храм од римо-католика својим сопственим успехом који нико не сме да му одузима, прогања вербално и физички своје неистомишљенике, издаје своју Цркву и народ и подводи их под јурисдикцију цариградског патријарха. Зар треба наградити оне који су се борили против Цркве – јер будимо искрени, није то био напад на поједине личности, него на саму Цркву, чин епископа, чин свештеника и верни народ који се није дао завести и обманути?!

Свети Григорије Богослов каже да се ћутањем издаје Бог! Из тог разлога се ми и обраћамо Вама као верници ове парохије у Инзбруку и коленопреклоно Вас молимо као духовне пастире наше многострадалне СПЦ-е, помозите нам, подигните Ваше гласе!

Као сведоци и очевици свих недела оца Александра против Цркве и народа, ми нисмо одлазили на богослужења која он служи већ смо духовно укрепљење налазили у другим парохијама СПЦ-е. Међутим нису сви верници били спремни да одлазе на богослужења у друге парохије СЦП-е које су удаљене и више стотина километара. Нажалост има и оних верника који дуго уопште нису одлазили нигде на богослужење али су из духовних потреба опет приморани били да оду на богослужење код оца Александра, јер нису имали другог избора или могућности.

Молимо Вас да нам пошаљете још једног свештеника у Инзбрук како бисмо имали избор, како би наше духовне потребе биле услишене и како би се радило на црквеном освешћењу верника ове парохије. Ова последња ставка ће се показати у будућности као врло важна, јер је у Инзбруку постављен Србин свештеник цариградске митрополије који можда у почетку неће врбовати вернике СПЦ-е али ће почети са тим, чим добије благослов од митрополита Арсенија.

Верни народ је стекао утисак да представници Цркве не схватају озбиљно сопствени народ, не чују глас свог народа и потцењују своје словесно стадо. Намесник нас убеђује да се отац Александар покајао а ми смо сведоци да његова дела не сведоче о томе!

Какав пример се овим даје другима или младим члановима наше парохије који су узели озбиљно учешће у животу наше Цркве? Да ли то значи да је СПЦ за подкусур, да свако може у СПЦ и са СПЦ да ради шта хоће и како хоће а да за то још буде и награђен?

Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства, ако Ви не проговорите, камење ће проговорити!

Ми рекосмо и душу своју спасосмо!

Верни народ инзбрушке парохије