Како ствари стоје, врховни српски поп ће се на Косово вратити кад и војска – судњег дана. У међувремену, можда би помогло да што пре довуче врховног католичког попа у Србију и да му се наљубе скута, па да сви заједно скокну до Метохије и доврше процес покатоличења српске православне баштине на АП КиМ. Кад је „Томос“ могао за МПЦ, зашто не би могао и за „Косову“?

Загреб и ја се волимо јавно, Оскар и ја волимо се бајно, папа и ја се волимо тајно, а Курта и ја волимо се на одложено. Тако отприлике стоје ствари. Јасеновци ће се смањивати, Сребренице увећавати, „Томоси“ умножавати, Курта и Мурта ће по „Нобела“, а нашег врховног попа вратише са Мердара. Изгледа да са задњег седишта није прочитао „дисклејмер“, али је зато добро разумео „одбијеницу“ коју су добили и осталих седморица величанствених.

Ко то није радио свој посао? Јетиш Јашари, или Дејан Павићевић? Емануел Жиофре? Марко Ђурић? Или су можда баш радили, предано, на независности? Јашари сигурно.

У Резолуцији 1244 СБ УН, јасно пише да на административним прелазима треба да буду само снаге УНМИК-а и КФОР-а, евентуално и ЕУЛЕКС-а. Нажалост, захваљујући „Борковим“ споразумима и потоњим „Бриселским“ споразумом и пратећим документима, на административним прелазима су се одомаћиле структуре НДК-независне државе Косово. Србија се обавезала да ће њени државни представници на „Косову“ моћи да уђу само у складу са уговореним улазно-излазним процедурама. Да упростим, Јашари и Павићевић преко канцеларија ЕУ на „Косови“ и у Србији, размене обавештења о посети и онда сачекају повратно одобрење, или неодобрење посете, о чему у року од 48 сати у суштини одлучују Владе „Косове“ и Србије (читај амбасадори Америке, онај доле и овај горе). Посете се могу забранити из процедуралних разлога, али и без образложења. Тако су од Куртија и екипе многи попили педале. Ни врховном попу ово није први пут.

У чему је квака? У историји и чињеницама које треба обрисати да не постоје, а све заједно воде до само једног закључка – Свети Сава, Јанићије други, Пећка патријаршија, архиепископија, патријарх цар Душан, СПЦ, Призрен …. речју – срце Србије!

То упорно понављам – Метохија је срце Србије! А онда независна „Косова“ може да се слика.

За службовања на АП КиМ, два пута сам се електронским путем обраћао патријарху и Светом Синоду, са молбом да патријарх одмах дође да непрекидно столује у Пећкој патријаршији. Ови позиви су дошли као последица састанака којима сам присуствовао и на којима је „међународна заједница“ изражавала озбиљну забринутост да косовска независност може бити спречена само сталним присуством српског патријарха у Пећкој патријаршији. Последњих неколико година сам у јавним наступима и текстовима позивао патријархе да се одмах врате на Косово и Метохију и тиме ударе глогов колац у косовску независност.

Нити су ми одговорили, нити су нешто предузели. Свима им је Врачар милији од Метохије.
Паралелно са распадом државе одвија се црквени фијаско. План за уништење Србије подразумева уништење СПЦ. Иако су црква и држава формално-правно раздвојени, српска историја показује нешто друго. Кад год је држава пала, верујући народ се могао ослонити на цркву, а ина је чувала пламен државности који се увек поново распламсао, макар то било и после пет векова. Овога пута, нити државе, нити цркве, а ни Руси се нешто не претржу. С правом.

Тренутном врховном српском попу не пада на памет да столује где му је место и историјски тренутак. Као и његовим претходницима, не пада му на памет да на себе преузме улогу чувара вере, историје, традиције, државности и борбе против косовске независности. Без обзира на Куртине забране, постоји механизам повратка у трон егзарха. Али гаулајтери и њихове слуге то спречавају, а режиране представе замајавају јавност.

Кључ целовитости Србије налази се у Пећкој патријаршији. Повратак патријарха и непрестано столовање био би глогов колац не само у независност, већ и у мозак мафији!
Јер риба смрди од главе.

Председник покрета Моба,

Давор Калајжић