У време Христовог страдања Апостоли су се разбежали, док су жене Мироносице биле и под Крстом Христовим на Велики Петак и биле су на гробу Господњем на Васкрс и прве су објавиле васкрсење Христово. Питање је: откуда им таква вера и таква храброст? У јеванђељској причи Господ говори: „Који цар идући да се сукоби са другим царом у рату, не седне најпре да се саветује, да ли је силан са десет хиљада срести (цара,) који иде са двадесет хиљада на њега? Па ако није (силан), још док је далеко онај, посланство шаље и моли за мир“.

Господ каже, да пре ратног сукоба цар „седне најпре да се саветује, да ли је силан са десет хиљада срести“ дупло јачег цара. А са ким се саветује хришћанин и ко може да му помогне да победи дупло јачег противника, осим Бог и Свеци и Анђели Божији, и тако хришћанин стиче проверену веру, искуствену веру, предањску веру, која се оснива на искуству и предању Цркве. Како би могли да разумемо предањску веру на основу нашег црквеног Предања и српског поздрава? Та вера је, кад Србин каже: Бог ми је помагао много пута, па верујем да ће ми помоћи и овог пута. Или каже овако: Бог ми је помагао увек, па верујем да ће ми помоћи и сада.

А како би могли да разумемо предањску веру код жена Мироносица? Иако је Господ више пута предсказивао Своје Страдање и Васкрсење, ипак нико није знао шта ће се тачно догодити на Велики Петак и на Васкрс. Жене Мироносице, по старом Предању и по свом облачењу и понашању, навикле су да буду неприметне за људе и да не буду упадљиве и да не привлаче пажњу људи. Са том навиком оне су веровале да ће и даље бити неприметне за људе и да ће моћи да се поклоне и послуже Богу и под Крстом Христовим и код гроба Христовог, и тако је Бог њима учинио по њиховој предањској вери и оне су биле неприметне за људе. А то се нарочито открива у Житију Пресвете Богородице, јер Она је по предању била, не само неупадљива и неприметна, него и невидљива за Јевреје. Јер после Васкрсења Господњег Она је сваки дан ишла на Голготу да се моли Богу. То су видели Јевреји и хтели су да је убију, међутим, Бог је учинио Њу невидљивом за убице као што говори предање. Јер ако Она не би живела по предањској вери као и све Мироносице, и ако не би била неупадљива и неприметна за људе, Она не би постала и невидљива за убице.

Да упоредимо жене Мироносице, које су биле неупадљиве и неприметне за људе, са данашњим женама, које и по облачењу и понашању настоје да буду упадљиве и привлачне за људе. И закључујемо: жене Мироносице су живеле по предањској вери и служиле су Богу, а данашње жене живе по савременој моди и служе ђаволу.

Сви свети Оци и Матере живели су по предању и били су исповедници вере, па тако је по предању и Авва Јустин имао српско звонце на литургији. Монах Антоније пише, да је Авва Јустин изгрдио школованог јеромонаха, који је хтео да избаци српско звонце са литургије. Тада је Авва рекао гордом јеромонаху: „Оно што је вековима држано, то је освештано, и то мораш да држиш“. Авва је рекао то је освештано, а могао је рећи и то је проверено, ту је сила Божија, ту је Царство Божије, које је у сили. Тако је рекао апостол Павле: „Царство Божије није у речи, него у сили“ (1Кор.4:20), и зато је заповедио апостолу Тимотеју: „О, Тимотеје, предање чувај“, јер у предању је сила Божија и Царство Божије“. Јер, предањска вера није школска вера, него је проверена и искуствена вера.