|
 https://spc.rs/saopstenje-za-javnost-svetog.../
/…/Један пасус из саопштења пренећемо у целини: "Сабор се бавио и темом организације наше помесне Цркве, као и изменама и допунама одредаба Устава СПЦ које се тичу титулатуре епархијских архијереја." Иза ове лаконске формулације крије се чињеница да су још у току заседања сабора почеле да круже приче о томе који епископи ће убудуће носити титулу митрополита.
Волели бисмо да можемо да тај сегмент рада сабора припишемо емотивној незрелости наших епископа, да га прокоментаришемо старом црногорском пошалицом "ја ћу теби сердаре, ти ћеш мени војводо..." али бојимо се да је у питању нешто много злослутније. Подозревамо да је у питању реформа СПЦ према моделу грчких цркава, а то значи по НАТО-стандарду, њено онеспособљавање за доношење одлука и припрема за цепање по авнојевским границама, што би нас по питању јурисдикција вратило у стање горе него пре Великог рата, а као цркву и народ коначно уништило. Иако се у саопштењу помиње очинска брига и сагледавање мисионарских и пастирских потреба, није јасно како би дељење епархија и рукополагање нових епископа могло задовољити неке потребе и одговорити било каквим изазовима. Дубоко је у људској психи законитост да је оно што је ретко самим тим и драгоцено. Повећавање броја епископа док се демографска бројност нашег народа трагично смањује, неизбежно ће довести до банализације институције епископа, а њихов сабор учинити додатно гломазним и неефикасним. Значај њихове пастирске службе и тежина њихове речи само ће бити додатно обезвређене. Коме иде у прилог такав развој догађаја не можемо овде спекулисати, али можемо рећи да сигурно није у интересу цркве и народа. Ми смо у своме скромном апелу позвали сабор да се, између осталог, јасно одреди и према егзбицијама Александријске патријаршије, не желећи да детаљима саблажњавамо ширу публику. Наиме, недавно су у тамошњој јурисдикцији за ђакона рукоположили ЖЕНУ, што представља не само преседан, него скандал без премца у историји свеколике цркве. Сабор наше цркве није нашао за сходно да реагује на такав очигледан насртај на предање чак ни вербалним протестом, иако би прекид општења са Александријом био на месту. У светлу тог нечињења, патријархова наводна забринутост за законско наметање родно осетљивог језика у Србији (које, узгред буди речено, ступа на снагу управо у тренутку док ово пишемо) изгледа као обично лицемерје. Општи утисак после овога заседања сабора СПЦ јесте да наши данашњи епископи неугодно личе на генерале ЈНА из пост-Брозовог времена, који су се бавили својим еполетама и фотељама, док се држава распадала. Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
Извор: "Фејсбук" страница "У Тигању" |
