|
 Непобитна чињеница је да су наступиле огромне промене у читавом државно-политичком систему данашњег света, и да смо сведоци доношења низа катастрофалних и неканонских потеза Цариградског патријарха Вертоломеја I, који све одлуке доноси самовољно и по свом нахођењу (или туђем утицају), а не на Свеправославним саборима као што је била вековна пракса у Православној цркви.
То је био кључни разлог због чега је самог себе трајно искључио из канонског поретка цркве. Не само да опонаша Римског папу, већ се потпуно налази у канџама Америчке администрације и ЦИА, по чијим налозима систематски разбија Православну цркву. Подсећамо да су некада постојале Картагина и Картагинска помесна аутокефална црква која је донела преко 100 црквених канона. У данашњем времену више не постоје ни Картагина нити Картагинска црква. Исто тако је и велико Византијско царство престало да постоји још 1453. године, док је данас Цариградска патријаршија остала у муслиманској земљи са непуне три хиљаде верника. Због свега наведеног, оцењујемо да је наступио алармантан тренутак када је опстанак Христове Православне цркве озбиљно доведен у питање, због чега сматрамо да је неопходно и ургентно да се сазове Свеправославни или Помесни Сабор (Ένδιμούσα Σύνοδος) у најмногољуднијој Православној Цркви, како би се предузели адекватни кораци у правцу опстанка Православља у целини. Сва историја Христове Цркве нам говори да су таква крупна животна црквена питања решавана на Васељенским и Помесним Саборима. Где су данас такви сабори који би решавали егзистенцијална питања Црквe у складу са црквеноканонском праксом, али не онако како је то учињено на Критском Сабору 2016. године? При томе, наравно, треба озбиљно узети у обзир значај 17. Канона IV Васељенског сабора (451. г), који гласи: „...Ако је царском влашћу основан нови град, или се убудуће оснује, у таквоме случају разређење (распоред) црквених области нека слиједи разређењу (подели) државном и грађанском“. Извор: Правила (ΚΑΝΟΝΕΣ) Православне цркве с тумачењем, књига прва, епископ далматински Никодим Милаш, стр. 369, Нови Сад, 1895. У прилог изнетог, цитирамо и речи Жељка Жугића, из књиге КАНОНСКА БРОЈАНИЦА, Лелић, 2024, стр. 19: «Аутокефалност је власт дата од Бога да би се живот верника одвијао са што мање смутњи. Само велике области, са својим великим саборима су могле да се супротставе семену зла – јереси и расколима». На тај начин би се спасила Христова Православна црква од даљег пропадања. Исто тако, наша света Црква би се вратила поштовању канона, учењу светих отаца и одлукама Васељенских сабора. Уједно, повратио би се изгубљени кредибилитет и дигнитет Цркве и Православља у целини. Диогенис Д. Валаванидис Драгана Трифковић дипл. ек, писац и дипломата ген. дир. ЦЕНТРА ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ председник ЦЕНТРА ЗА ЗАШТИТУ ХРИШЋАНСКОГ ИДЕНТИТЕТА Сагласни: 1. протојереј-ставрофор Никола Шкорић проф. Богословије у пензији 2. проф. др Миодраг М. Петровић, канонолог, научни саветник Историјског института САНУ 3. Милослав Рајковић, филолог .......и многи други. 11. мај 2024. Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
Извор: geostrategy.rs/rs |
