„Митрополит волоколамски Антоније састао се са архијерејима Кипарске Православне Цркве

Председавајући Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије, митрополит волоколамски Антоније, у наставку свог радног путовања на Кипар са благословом Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, 20. маја 2024. године посетио је подворје Кикског манастира у главном граду земље, Никозији, где је одржан састанак са игуманом манастира, митрополитом кикским и тилирским Никифором“.

Коментар Александра Вознесењског:

Мој ујак има најпоштенија правила...

Никифор са Кикоса је духовни отац Исаије тамасоског двојице јерарха који су изјавили да неће признати ПЦУ ни за шта и никада. Никифор је чак написао књигу о томе, где је тврдио да су расколници ПЦУ кловнови. А онда се на видику појави избор поглавара и Никифор посла Исаију у Фанар, где он, супротно свему реченом и написаном, служи са расколницима.

Сада су издајници ОВЦС-а, који су изнедрили русофобију, отишли ​​ у сусрет Никифору. Састанку је, уз поглавара ОВЦС-а Руске православне цркве, присуствовао и клирик Павел Поваљајев, који је до 2014. године служио у Кијеву у цркви под управом СБУ, а након настањивања на Кипру пригрлио тамо русофоба Данилевича из УПЦ, а Сергеја Портнова, управника једне кладионице, која финансира Оружане снаге Украјине учинио је прислужником у цркви. Ево, како кажу, „или... или...“ или је Никифор спреман да разговара о дневном реду враћања непризнавању ПЦУ, али после Исаијиног саслужења са расколницима, тешко је поверовати у ово, или је наш храбри ОВЦС је одлучио да преговара са Фанаром и користи „морално стабилне“ кипарске јерархе као посреднике за преговоре.

Ако је ово друго, онда пред нашим очима ОВЦС Руске православне цркве поново гази интересе Цркве и заправо говоримо о припремању капитулације пред Фанаром и Ватиканом.

Ко ће овога пута бити жртвован? Хоће ли докрајчити Афрички егзархат? Да ли ће одустати од других важних пројеката? Приметили сте да је Путин посетио храм у Харбину у Кини? Да ли сте икада помислили да би, логично, у оквиру ове посете могли бити представници ОВЦС-а који би на овом таласу могли да се обрате кинеској влади са захтевом за помоћ у проширењу мисије? Али, наравно, ОВЦС-у то, изгледа, није потребно. Католици сматрају да је правац Африке и Кине највећи приоритет, а нашим члановима ОВЦС-а то није ни потребно. Или можда зато ОВЦС-у ово не треба јер је ово важан правац за католике, које наши издајници ОВЦС толико воле?