Како смо раније извештавали, „црквено поље“ биће запаљено негде на Балкану. И тако се догодило. Бугарска и Румунија постају корак ближе загрљају Цариградске патријаршије и губитку субјективитета у црквеном простору.

Недавни синод Бугарске Православне Цркве оставио је за собом осећај узнемирености. Упркос протестима верника, епископат БПЦ је остао глув и нем на еклатантно канонско кршење петоро своје браће. Нико од највишег црквеног врха Бугарске патријаршије није смео да изрази свој став према саслужењу дела епископата са представницима ПЦУ, које се догодило непосредно пре самог Синода. Исто тако, нико није протестовао због позива ових пет архијереја поглавару Фанара да учествује у изборима и устоличењу бугарског патријарха.

То значи да, прво, у БПЦ не постоји јасна опозиција по питању признавања ПЦУ и, највероватније, ово питање је до последњег тренутка блокирао искључиво покојни патријарх Неофит. Нема патријарха – нема проблема.

Друго, недостатак реакције на Вартоломејеве безобразлуке у протеклих месец дана је очигледна демонстрација слабости БПЦ, а нејасан став према позиву поглавара Фанара на избор патријарха, по свему судећи, указује да он ће и даље бити присутан на овом догађају и, можете бити сигурни, са собом ће довести некога из ПЦУ. Ако је функционисало првих неколико пута, зашто се онда не би десило сада? Имајући то у виду, може се предложити да „у знак захвалности мајци цркви“ нови бугарски патријарх, под осетљивим руководством свог истанбулског господара, утврди чињеницу општења са Епифанијем Думенком, указујући тиме на позитивну однос БПЦ према ПЦУ. Авај, све иде ка овоме и нема шансе да буде другачије. Како је показала пракса Кипарске цркве и Александријске патријаршије, такву одлуку може донети само поглавар.

Осим тога, очигледно је заоштравање односа са Румунском Патријаршијом. Поред све већег проблема у Молдавији и за сада „анабиозе“ РумПЦУ, у Букурешту су одлучили да позову шефа Фанара на прославу 100. годишњице стицања статуса патријаршије. А ако мислите да Вартоломеј са собом неће повести никога из ПЦУ, онда смо спремни да се с вама расправљамо. Поред тога, мора се узети у обзир да су РумПЦ и ПЦУ већ имали чињеницу учешћа на нивоу догађаја који је организовао Фанар. Дакле, то им није ново, а очигледно им није ни битно шта Руска православна црква мисли о томе.

Тако ћемо, највероватније, ускоро бити сведоци пада још две Помесне Цркве, које ће, да би удовољиле истанбулском папи и сопственим меркантилним интересима, кренути путем са којег је, како пракса показује, веома тешко отићи.

Превод: "Борба за веру"