Џамија Ал-Акса била је тачка сталних превирања, посебно током ХХ века. Њен велики верски значај је ову џамију у фокус многих политичких сила и превирања током историје. Џамија ал-Акса је исламско светилиште које се налази у Старом граду у Јерусалиму. Унутар Старог града се налазе неке од најважнијих верских објеката за три религије: Храмовна гора и Зид плача (за Jевреје), Храм Васкрсења Христовог (за Хришћане), и Купола на стени (Омарова џамија) и Џамија Ал-Акса (за Муслимане). То је свето место и за муслимане, и за хришћане и за Јевреје и стога је било извор тешких сукоба између Палестине и Израела у прошлом веку.

Џамија Ал-Акса била је тачка сталних превирања, посебно током ХХ века. Њен велики верски значај је ову џамију у фокус многих политичких сила и превирања током историје.

Џамија ал-Акса је исламско светилиште које се налази у Старом граду у Јерусалиму. Унутар Старог града се налазе неке од најважнијих верских објеката за три религије: Храмовна гора и Зид плача (за јевреје), Храм Васкрсења Христовог (за хришћане), и Купола на стени (Омарова џамија) и Џамија Ал-Акса (за муслимане). То је свето место и за муслимане, и за хришћане и за Јевреје и стога је било извор тешких сукоба између Палестине и Израела у прошлом веку. Обе стране желе да то буде под њиховом контролом, а спољна политика, углавном из Велике Британије, Сједињених Држава и остатка арапског света, имала је огроман утицај на дешавања у Јерусалиму.

Џамија Ал Акса се налази на Храмовној гори, месту где се некада налазио јерусалимски Соломонов храм- централна верска светиња Јевреја до првог века по Христу – место где су Јевреји приносили молитве и жртве Богу и које је окупљало сав јеврејски народ, како из отаџбине, тако и из дијаспоре. Овај храм је до темеља срушен у 1. веку, након јеврејског устанка против Римљана. Након разарања, Римљани су Јеврејима забранили улазак у Јерусалим. Касније, у Византији Јерусалим постаје хришћанско светилиште. Пошто су га преотели од хришћанске Византије град су заузели муслимани, који су на месту некадашњег храма сазидали џамију. Западни зид који опасује узвишење на коме се налази Ал Акса, сматра се јединим остатком Иродовог храма и представља најсветије место за Јевреје који га називају и Зидом плача.

Ал Акса се налази на брду Морији, где је, према Библији, праотац Авраам (за муслимане Ибрахим) довео сина Исака (Исхака) да га жртвује, како би показао своју верност Богу. Та стена се још увек налази у средини Ал Аксе. Јеврејски краљ Соломон на том месту у 10. веку пХ подигао је Први велики јерусалимски храм, који су 586. године пре Христа порушили Вавилонци. На истом месту је крајем 6. века поново изграђен Други храм, али он је порушен 70. године (нове ере) од стране Римљана.

За муслимане џамија ал-Акса (المسجد الاقصى) је треће најсветије место на свету, после Меке и Медине. Њено име значи „најудаљенија џамија“ и верује се да је тамо путовао посланик Мухамед на свом ноћном путовању (الاسراء والمعراج).

Џамија ал-Акса је такође друга џамија која је изграђена у историји ислама, након џамије у Меки. Налази се у пределу Чарам ал Шариф (الحرم الشريف), где се налази и Купола на стени (قبة الصخرة), за коју се верује да је место с којег се пророк Мухамед попео на небо. У исламској традицији, сва подручја унутар зидина ал-Харам асх-Схарифа виде се као једно свето место.

Трећи јерусалимски храм, према јеврејској традицији, биће подигнут на истом месту, на Храмовној гори у Јерусалиму, где су некада стајала претходна храма. Према пророцима Древног Израиља, овај Храм ће постати духовни центар за јеврејски народ и читаво човечанство.

Традиционално јеврејско веровање је да Трећи храм треба да буде по узору на Храм који је детаљно описан у пророчкој визији пророка Језекиља (Језекиљ 40—48). Језекиљ, вођен руком Свевишњег и у пратњи анђела, путује у будућност и пролази кроз територију одређеног Храма, прелазећи из спољашњег дворишта у унутрашње, а затим у Свети Храм и његову Светиња над светињама. Такав Храм, међутим, никада није изграђен, јер је Језекиљево пророчанство прилично нејасно и непрецизно. Градитељи Другог храма били су принуђени да у својој структури комбинују архитектуру Соломоновог храма са оним елементима Језекиљевог храма, чији је опис сасвим јасан и разумљив. Из тог разлога, јеврејски учитељи закона сврставају ово пророчанство међу пророчанства које ће се испунити у само време долазећег Ослобођења (Геула), које ће доћи са доласком Месије.

Храм у визији Језекиља само по свом општем изгледу личи на своје претходнике, садржи и: Трем (Улам), Светилиште (Хеикхал), Светињу над светињама (Двир) и Двор (Азара). Иначе, овај Храм се значајно разликује од Првог и Другог Храма и по облику и по величини. Спољашње двориште у Храму из пророчанства Језекиља има додатних 100 лаката од севера и од југа, што му даје квадратни облик. Изградња Храма ове величине захтевала би значајне тополошке промене да би се проширила област Брда храма.

Традиционално, Храм се налази на месту где се данас налази комплекс Чарам ал-Шариф, тачније Kупола на стени (Kуббет ес-Сацхра), коју је изградио Абд ал-Малик 637. године. Присталице ове тачке гледишта ослањају се на информације из историјских извора, према којима је Kубат ал-Сахра блокирао остатке Другог храма који је овде стајао. Kонцепт је најспорније и најдоследније представио професор Лин Ритмајер.

У средини Kуполе на стени, велика стена, дуга 17,7 метара и широка 13,5 метара, уздиже се 1,25—2 метра. Овај камен се сматра светим и окружен је позлаћеном решетком тако да га нико не дира. Верује се да је ово Евен Ха-Схтиyа („Kамен темељац“), за који Талмуд каже да је Господ од њега започео стварање света и који је стављен у Светињу над светињама јерусалимског храма. Међутим, ово је у супротности са оним што је познато о Kамену темељцу из јеврејских извора. Дакле, према Мишни, он се издигао изнад тла само за три прста, а сада видљива стена достиже два метра; поред тога, изузетно је неравна и усмерена нагоре и првосвештеник није могао да стави кадионицу на њега на Јом Kипур.

Други верују да се на овом камену у дворишту Храма налазио олтар за жртву паљеницу. У овом случају, Храм се налазио западно од овог камена. Ово мишљење је вероватније, јер одговара просторним односима на Храмском тргу и омогућава постављање равне површине довољно великих димензија.

Постоје и друге опције за локализацију Храма. Пре скоро две деценије, израелски физичар Ашер Kауфман је сугерисао да се и Први и Други храм налазе 110 метара северно од Kуполе на стени. Према његовим прорачунима, Светиња над светињама и Kамен темељац налазе се испод садашње „Kуполе духова“ – мале муслиманске средњовековне грађевине.

Супротну, „јужну“ (у односу на Kуполу на стени) локализацију Храма развио је у протеклих пет година чувени израелски архитекта Тувија Сагив. Поставља га на место модерне фонтане Ал-Kас.

Међу јеврејским законодавцима не постоји консензус око процеса обнове Трећег храма. Постоје два главна мишљења: Највећи јеврејски коментатор Торе и Талмуда Раши верује да ће се Храм неким чудом појавити већ потпуно обновљен, и остаће само да се додају капије и утврђења. Велики јеврејски филозоф Мајмонид (Рамбам) пише да ће Храм саградити Месија Kраљ (помазаник) након што учврсти свој престо. Баш као што је то било у данима цара Давида и Соломона: након што је Давид победио непријатеље Израиља, његов син Соломон је саградио Храм. Дакле, ако будући помазани краљ то заиста може, биће то неоспоран доказ да је он Месија, кога је јеврејски народ толико дуго чекао.

Извор: "Чудо"