Управо сам погледао обиље публикација након што је папа Фрања као рекао да разне процесе треба успорити јер... Превише је педерастије у католичким богословијама и то је наводно сасвим случајно неко изнео у јавност, иако је то наводно речено на затвореном састанку. По тачкама:
- случајно су изнели са затвореног састанка и предали новинарима? Хаха... да, сасвим случајно... – обратите пажњу како је све лепо уређено у најбољим традицијама ватиканске дипломатије: наводно је рекао, али ово није тачно, па од њега нема захтева јер Званичних саопштења није било, али се истовремено ширила гласина да он не само да је говорио о негативним ситуацијама са хомосексуализмом у католичким богословијама, већ је заправо брутално критиковао - као да се намножило педера. Шта се стварно дешава? У стварности, Католичка црква је била суочена са веома снажним таласом одбијања документа о благосиљању истополних парова како унутар РКЦ, тако и ван ње. Истовремено, морамо јасно схватити да ако у Европи и САД католицизам изумире, долази до смањења броја свештеника, семеништараца и монаха, смањења броја верника итд., онда су позитивни резултати посматрано управо у Африци. Раст броја верника у Арфици одржава укупан број верника РКЦ на површини. Истовремено, Африка је веома конзервативан континент, где идеје о проширењу ЛГБТ права не само да не наилазе на дубок одзив, већ изазивају и оштро одбијање. Зато је Ватикан започео веома снажан рад на спољном правцу да изглади ситуацију и не доведе до моћне кризе. И видимо да су убрзо после овога „пословни партнери“ католика из ОВЦС Руске православне цркве задали колосалан ударац Афричком егзархату, толико моћан да је водећи мисионар Егзархата, отац Георгиј Максимов, касније писао да је у у неком тренутку је мислио да Егзархија уопште неће опстати и да ће од овога пропасти. Након овога, Ватикан је послао блиског савезника папе Фрање, кардинала Фернандеса, који је на функцији префекта Конгрегације за доктрину вере, да преговара са Коптима јер ови други су, за разлику од својих партнера из ОВЦС Руске православне цркве, замрзли све односе са Католичком црквом, што би заузврат могло веома негативно да утиче на однос према Ватикану уопште на афричком континенту. Сада, да би се смирило негодовање конзервативаца унутар и ван РКЦ-а, кренула је фама да је папа, који је свих ових година лобирао за права хомосексуалаца, погрдно говорио да је превише овога даље у богословијама. Па, шта да кажем? За разлику од званичника ОВЦС Руске православне цркве, који интересе Цркве спајају на све стране, у Ватикану, захваљујући искуству и достигнућима вековне дипломатије, званичници веома вешто решавају ситуације, користећи како личне контакте, тако и медијима, укључујући и занемарене гласине у циљу регулисања постојећих неравнотежа. Истовремено, ток публикација у руском говорном подручју, где су ове гласине већ добиле аплауз за папу, показује колико равноправно, директно и неписмено наше колеге говоре о политици Ватикана. Нажалост, неки политиколози и стручњаци по овом питању су као Павловљеви пси, који реагују на нивоу неке врсте рефлекса, не размишљајући о томе шта се дешава. И да, у Ватикану се скоро увек пројекти планирају деценијама и вековима. Дакле, људима који мисле да папе могу да подржавају ЛГБТ особе дуги низ година за редом, а затим почну да их осуђују и потискују јер му се нешто није допало, генерално је страно разумевању процеса у Ватикану. Авај. Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|