Данашњи епископи и свештеници сами показују да су они оглашени. Јер оглашени не иду у олтар и треба да буду избачени из олтара, а они, напротив, хоће да избаце олтар из Цркве. Тако да разумемо због чега оглашени служе литургију са отвореним дверима и читају наглас све молитве
Да наведемо само једно пророчанство за последње време, на које често указују свети Оци. Спаситељ је рекао у Јеванђељу: „Али Син Човечији кад дође (други пут), хоће ли наћи веру на земљи“ (Лк.18:8)? Сваки прави верник види да се испуњава ово пророчанство, док лажни верник то не види, а сада су већином лажни верници. Како видимо да се испуњава ово пророчанство? Према чину литургије основна подела у Цркви јесте: на вернике и на оглашене. А оглашени су заправо – школовани, они су само школски учени гласом неког учитеља, сама реч „оглашени“ потиче од грчке речи „катихумени“, која садржи реч „ихос“, што значи „глас“, и отуда су оглашени само школски учени гласом учитеља, и они су заправо – школовани. И зато не би била грешка на литургији, ако би уместо „оглашени, изиђите“ рекли „школовани, изиђите“ – и тада би први епископи и свештеници требали да изађу из цркве, јер они су само школски учени гласом учитеља. Док верници се не уче школски, него они упознају Бога и Цркву целим својим животом. И пошто сада мало има верника, Црквом владају школовани, који су заправо оглашени, који нису упознали царство Божије у сили као што је рекао апостол Павле: „Царство Божије није у речи, него у сили“, и код њих је царство Божије само у речима као код јеретика и расколника. Јер за њих је сакривено и царство Божије и сила Божија и тајне Божије, које се откривају једино правим верницима, које Јеванђеље назива „младенцима“, а то су мала деца Божија, јер Бог тако гледа вернике као малу децу Своју. Данашњи епископи и свештеници сами показују да су они оглашени. Јер оглашени не иду у олтар и треба да буду избачени из олтара, а они, напротив, хоће да избаце олтар из Цркве. Тако да разумемо због чега оглашени служе литургију са отвореним дверима и читају наглас све молитве. Зато што је код њих све јавно и код њих нема ништа тајно, па тако код њих нема ни светих Тајни. Јер свете Тајне се откривају једино правим верницима, а оглашенима се не откривају, и зато оглашени узалуд присуствују и узимају неко причешће на литургији, јер код њих је све јавно и нема ништа тајно, па нема код њих ни светих Тајни. Јер вековима је литургија била подељена на литургију оглашених, која је јавна, и на литургију верних, која је тајна, и зато су оглашени морали да изађу после читања Јеванђеља, јер почиње тајна литургија, која је света Тајна и она није за оглашене, тј. за школоване, него она је једино за вернике. Ево, да докажемо то из Светог Писма, да су сада већином оглашени у Цркви, јер апостол Павле каже: „(Ми) говоримо, не речима наученим од човечије мудрости, него наученим од Духа Светога, духовно са духовним расуђујући. А душевни човек не прима што је од Духа Божијега, јер то је глупост њему: и не може да разуме, пошто се то духовно расуђује“ (1Кор.2:13-14). Душевни човек је телесни човек и он се школски учи вери, он је оглашени и не разуме Јеванђеље, а духовни човек је прави верник и он разуме Јеванђеље. Ево шта се догодило код нас. После петвековног ропства оглашени Србин, који је телесни човек, почео је да се буни: зашто је служба на црквенословенском језику, ништа не разумем, преведите то на српски језик, да разумем. И одмах је Вук Караџић превео Јеванђеље на чисто српски језик, тако да је узео и познате српске изразе „курварство“, „курва“, „курвар“, и нигде код Вука нећеш наћи неку реч са „блуд“. Ево, на пример, како Вук говори о граду Вавилону у Откровењу: „И други анђео за њим иде говорећи: паде, паде Вавилон град велики: јер отровнијем вином курварства својега напоји све народе. (14:8). И дође један од седам анђела који имаху седам чаша, и говори са мном говорећи ми: ходи да ти покажем суд курве велике, која сједи на водама многима; С којом се курваше цареви земаљски, и који живе на земљи опише се вином курварства њезина... И жена бјеше обучена у порфиру и скерлет и накићена златом и камењем драгијем и бисером, и имаше чашу у руци својој пуну мрзости и поганштине курварства својега; И на челу њезину написано име: тајна, Вавилон велики, мати курвама и мрзостима земаљскима“ (17:1-5). Ово Вуково „Јеванђеље“ је очигледно за оглашене и оно није за Цркву, оно не може да се чита у Цркви, јер оно није за вернике, него само за оглашене. У новије време синодски превод је покушао да исправи Вуково „Јеванђеље“ да би било за вернике и да би могло да се чита у цркви, али све узалуд, и то синодско Јеванђеље је за оглашене. Јер оглашени не може да прихвати оригинално Јеванђеље и увек ће оглашени да се буни и ропће. Ево, на пример, како гласи један оригинални превод: „И уђе к њој анђео и рече: радуј се, благодатна: Господ је с тобом: благословена си ти у женама (у женском роду)“ (Лк.1:28). И опет: „благословена си ти у женама (у женском роду) и благословен је плод утробе твоје“ (Лк.1:42). Овде се оглашени одмах буни и каже: зашто није речено: и дође к њој анђео, него „и уђе к њој анђео“? А ту се говори духовно: и уђе анђео у њен дух и остаде у њеном срцу заувек, јер и кад је отишао и изгубио се из њеног вида, анђео је и даље остао духовно у њеном срцу као што је речено у Јеванђељу: „А Марија чуваше све речи ове слагајући у срцу својем“ (Лк.2:19), и опет: „И мати Његова чуваше све речи ове у срцу својем“ (Лк.2:51). Јер телесни разговор и телесна веза је краткотрајна, док је духовни разговор и духовна веза дуготрајна, па може бити и вечна. Овде се говори о духовном разговору и духовној вези, која бива и кад људи не виде један другога. Али опет се буни оглашени и пита се зашто је речено „благословена си ти у женама“? Зато што се овде мисли на цео женски род и уопште у Јеванђељу се често мисли на једну заједницу или Цркву као на једно Тело и зато су изрази неразумљиви за оглашене. Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|