Будући под великим притиском да поднесе оставку, тадашњи епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда затражио је од Синода 6. новембра 2012. године, да се његова оставка усвоји. Владика Василије је своју оставку образложио „боловима у ногама“. Синод и Сабор су му „изашли у сусрет“ и пензионисали га.

Изгледа да је епископ банатски Никанор извукао поуку из присилног пензионисања шесторице епископа СПЦ које су "заболеле ноге", па се данас држи супротних ставова од оних које је имао некад.

Тако је, на пример,  2. октобра 2015., у интервјуу „Печату“, на питање новинарке о могућности мењања Устава СПЦ и увођења митрополитанског система, изјавио:

„Али уколико се у Устав угради митрополитански систем, он неће проћи без обзира на то ко се буде латио пера и чије име буде испод текста. Уз то, ако у новом Уставу не буде стајало Устав СПЦ народ га као таквог неће прихватити, а ја ћу први бити са народом.“

 https://www.pecat.co.rs/2015/10/vladika-banatski-

На протеклом мајском заседању Сабора Београдске патријаршије, епархија банатска је постала митрополија, а владика Никанор митрополит.

Митрополитански систем је, ипак, прошао. Страх од болова у ногама је, очито, надјачао ревност за целовитост СПЦ и поштовање њеног Устава.