Прилике и неприлике у нашој цркви су сличне онима у држави за време Нушића. Он је тада рекао упесми "Два раба" због које је био у апсу: Српска децо што читати знате из овога поуку имате. У Србији прилике су такве бабе славе презиру јунаке. Зато и ви не муч'те се џабе, српска децо постаните бабе.

И ми браћо постанимо бабе, јер се бабе, да се исте не увреде мислим фигуративно, у цркви траже. Кажем цркви а не Цркви јер на Цркву све мање личимо. 

У појединим епархијама, као у сремској, која је крцата поповима са стране, неки попови се бахате, размећу, неки имају две жене, ноторни су алкохолучари, доказано неморални а за то не добијају никакве казне. Остали треба да ћуте, да буду бабе. Можда они први добију неки премештај, али на боље као да су награђени за своја недела.

Неки, пак, силници, бахати, са златним ланцима и прстењем су први до епископа. Поверени су им "поверљиви послови", и имају велики утицај  на епископа. А та, честита старина, сада слуша једног, сад другог па мења одлуке раније донесене као никада до сад. Окружили су га као стрвинари, хијене, и пуне му главу и уши причама и лажима. Исти ти стварају своје династије, па им није доста један син у епархији, већ сви. Потирући и омаловажавајући ранију епископску одлуку да ће само једног сина из једне породице примити у епархију. Но, то не важи за повлашћене, узданице епархије. Тако ти и такви и пре епископа одлучују да су одређени кандидати за одређену школу већ примљени. Болесно се хвале намештеним успехом на такмичењима ваздижући такав "успех" као Нобелову награду.  Исти стварају кланове женидбеним везама. 

    Све то и још много "опранога рубља" док остали морају да ћуте и буду бабе које аплаудирају или да трпе. Да, трпе док се трпило не сломи и не промене професију ради голог опстанка и чистог образа.

Божидар Дунавски