Колеге, глобални проблем је што наше руководство Патријаршије и руководство ОВЦС-а на неки веома посебан начин зависе од мишљења Ватикана. Толико зависни да се свештенство бира за стране парохије Руске Православне Цркве по критеријумима где је главна ствар лојалност католицима.

Онда ови клирици годинама изјављују презир и мржњу према Русији, али лојалност католицима, а наш храбри ОВЦС годинама не види те преступе, постајући тако саучесник у тим злочинима против народа, Цркве и државе. И БРИГА ИХ ЗА СВЕ, АПСОЛУТНО СВЕ.

ЗАТО, још увек немамо никакву реакцију на развој ЛГБТ особа у Католичкој цркви. Дакле, за све ове године, НИЈЕ БИЛО НИ ЈЕДНЕ ЈЕДИНЕ ОСУДЕ ВАТИКАНСКЕ ПОЛИТИКЕ ЗБОГ ЧИЊЕНИЦЕ ДА СУ КАТОЛИЦИ И УНИАЈТИ ПРОГОНИЛИ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРНИКЕ У УКРАЈИНИ!!! НИ ЈЕДНЕ!!! Током година.

Истовремено, Кирил и ОВЦС изјављују да је Црква у њиховој личности мајка верника у Украјини. Извините, али ниједна мајка то не ради својој деци - то раде маћехе са пасторчадима. А ове маћехе све ове године тргују са онима које зову деца. Стога је Кирил одлучио да су 1000 година православни верници у Русији били глупи и безумни, а он толико просвећен и зато је, за разлику од својих глупих претходника, одлучио да одржава састанке са поглаваром јеретичке структуре, иако је јавно објављено за време његовог претходника, патријарха Алексија II, да се католици шире на православне територије и развијају агресију на нашу Цркву. Али то су неки глупи претходници који нису разумели радости екуменизма. Сви ти светитељи преподобни... шта су они знали о правом екуменизму? Седели су у својим келијама и нису могли истински да цене колико је папа добра особа. Али сада имамо веома просвећено руководство, које је чак ишло толико далеко да је укључивало у документе Цркве, у богословске дисциплине у Богословијама итд. уводило ново учење, страно дефиницији Васељенског сабора, проглашавајући да јеретици Католичке цркве имају апостолско прејемство. И то упркос чињеници да је у 1. правилу Св. Василија Великог, које је на Васељенском сабору уведено као правило за целокупну Цркву, директно каже да када се оде у раскол (да не говоримо о јереси), прејемство се прекида. Али шта су они знали о дубини теологије? Сада имамо истински просвећено руководство и зато пажљиво мења учење Цркве, иако учење Васељенског Сабора, по учењу Цркве, нема право да укине ни сто патријарха. Али ово није само неки патријарх, него просвећени патријарх екумениста – дозвољено је. И зато смо све ове године гледали ове просвећене људе како продају Цркву. Управо су они сасвим свесно желели да убију најперспективнији пројекат Руске Православне Цркве – Афрички егзархат Руске Православне Цркве. То је био службеник ОВЦС-а који је осуђен за државне злочине пре неколико година. На крају крајева, руководство ОВЦС-а је дуги низ година штитило од црквеног суда агента ЦИА Говоруна, који је јавно непријатељски настројен према Русији и Руској Православној Цркви, да би угодило католицима. А ако је то због католика, онда је могуће.

И сад се питате зашто нема никаквог развоја дискусије против Фанара, нема изјава, дискусија итд. И рећи ћу вам зашто: зато што је Фанар најближи савезник Ватикана. А победити Ватикан или његове савезнике је немогуће. Не знам чиме Ватикан држи Кирила и руководство ОВЦС-а, али објективно, по дефиницији, не може бити изјава – само ако Кремљ дође Кирилу и каже да је заправо појео превише рибље чорбе. Онда ће можда предузети неки формални корак. У супротном, немогуће је, биће против савезника Ватикана. Дакле, већ шесту годину Фанар покушава да легализује расколнике у Украјини, а наше храбро руководство Руске Православне Цркве и руководство ОВЦС-а не може да покрене никакву достојну дискусију на међуцрквеном нивоу. Како рече један класик у Кијеву, гласине још нису допрле до њих...

Извините ако је мало грубо, али је суштина. Глобални проблем Руске Православне Цркве је што на врху седе отворени издајници и непријатељи Православља.

И стога, док обични верници и свештеници, горећи љубављу према Цркви, покушавају да направе корак ка интересима Цркве, за то време ови духови се повлаче 10 корака уназад, бришу ноге о ове вернике и тргују Црквом са још већим жаром. Не знам како да променим ситуацију, да будем искрен. Јер ја годинама ударам у зид, причам о непријатељима Цркве у заграничним парохијама и видим како их није брига ни за шта, како и награђују и охрабрују ове непријатеље Цркве.