Како је у наше дане на Светој Гори један брат, радећи у кухињи, за петнаест минута стекао и изгубио дар Исусове молитве (Преподобни Пајсије Светогорац (1924-1994).)

Прича савременог светогорског старца: „Једном сам отишао у једну келију да се тамо спремам за храмовну славу. Старац келије био је брз човек, и није било могуће пратити га у послу. Стално ми је викао: "Буди бржи!" Не спавајте у покрету! Бегом, бегом! Због тебе, успавана мушице, четрдесет људи ће остати гладно!..”

Нисам могао да издржим такав стрес, али сам се трудио да све радим са великом посвећеношћу и показао послушност према старцу. И одједном, у овом кухињском чаду, Исусова молитва је ушла у моје срце, и она је сама, без мог труда, почела да изговара молитву. О, какву сам радост осетио! Не могу да је опишем. Моје срце је изговорало молитву, а небеско благоуханије је излазило из мојих уста.

А све се то догодило зато што сам показивао послушање – посебно не свом старцу, него монаху кога сам једва познавао. Тако дође благодат Божија и покри ме. Ова благодат је била у мени око 15 минута. Наставио сам да радим, а старац келије ништа није приметио. Одједном је утрчао други брат и грубо ме упитао:

- Јеси ли ти, тај-и-та, украо мој тигањ?

 - Хајде, губи се одавде, бесомучниче! Који сам ја тигањ од тебе украо? Гушимо се од посла овде! – одговорио сам оштро.

Чим сам ово рекао, то је то: молитва у мени је нестала. Сутрадан сам отишао код оца Јефрема Катунског и испричао му шта ми се догодило. Он је одговорио:

- Чедо моје, то те је осенила благодат Духа Светога, али ниси је био достојан, ниси се удостојио да она остане у теби, јер имаш гордост. Да си у том тренутку на братову грубост одговорио: „Извини, брате, узео сам ти тигањ“, чуо би демона како бежи од тебе, гунђајући. Овог брата је послао зли, и Бог је допустио да се догоди искушење, желећи да испита да ли си достојан да молитва обитава и живи у теби.

Извор: Извод из трећег тома „Новог светогорског патерикона”, М., Орфограф, 2017, стр. 221-223.

Превод: „Борба за веру“