Недавно се у италијанској штампи распламсао скандал због „анти-геј” изјава римског папе Франциска на пленарном заседању Италијанске бискупске конференције. Према информацијама штампе, током дискусије о питању пријема содомита у католичка семеништва*, Франциско је користио увредљив сленг како би указао на хомосексуалце.

С обзиром на то, да је Франциско раније стекао репутацију неког ко је благонаклон према ЛГБТ особама, поменути инцидент је изазвао недоумицу код новинара, који су највећим делом папино понашање приписивали слабом познавању италијанског језика, и такође папиним поодмаклим годинама.

Међутим, постоји мишљење, да је 87-годишњи папа веома добро разумео шта ради. Католичко издање Crux је представило интересантну интерпретацију Францискових „неочекиваних“ изјава.

Тако, према доказима из папиног окружења, он не пати од сенилног лудила и одржава јасну оријентацију у ономе што се дешава око њега. Стога, упућивање на Францисково животно доба не објашњава његов поступак. Испоставља се, да је он намерно користио оштар језик.

Зашто?

По верзији Crux-a, папа воли да људи нагађају о његовој позицији. И ми добро знамо, колико су често његове изјаве биле двојако схваћене и потпуно супротно тумачене.

„У том моменту, када он осети, да људи мисле, да он то [нешто] држи, он је склон да често крене у другом правцу“, - пише (https://cruxnow.com/news-analysis/2024/06/on-shock-talk-what-if-pope-francis-knows-exactly-what-hes-doing) Крукс, „Ово је папа, који не жели, да ико зна шта он мисли, и држи људе у неизвесности око тога шта он може следеће рећи, што служи тој сврси.” [да се људи питају који је његов став, шта он планира да уради - односно да му се подвлашћују како би нешто од њега чули или добили]

Шта је Францисков циљ?

Као прво, у очекивању завршног заседања бискупског концила* (који ће се одржати у октобру ове године и који ће наставити да расправља о концепту синодалности), Франциско на овај начин покушава да увери конзервативни део католика, који је био забринут због могуће револуције у моралној доктрини католицизма.

Друго, дугорочно гледано, са својих 87 година, понтифекс размишља о питању свог наследника. И да би некоме разчистио пут да продужи његов општи црквени курс, он покушава да убеди центристичке и десничарске фигуре у Колегијуму кардинала у то, да његов програм заправо није толико радикалан. Другим речима, ово је игра, која има за циљ формирање пејзажа за будућу конклаву.

Додајмо у своје име, да ова верзија изгледа прилично убедљиво. С једне стране, папине изјаве су дате у присуству 230 бискупа (што је гарантовало цурење "скандала" у штампу), с друге стране, ово није био јавно иступање, упућено читавом црквеном аудиторијуму. То јест, ове изјаве нису довољне, да оповргну цео досадашњи курс ка либерализацији позиције цркве према ЛГБТ особама, али (можда) довољне да посеју сумње у главама десно-конзервативног бискупата и ублаже њихов однос према понтифексу.