У петак, 7. јуна, у Бриселу, Митрополит белгијски Атинанор (Фанар) председавао је састанком Скупштине православних епископа Бенелукса. У догађају је учествовао и архијереј Московске патријаршије - епископ домодедовски Симеон (Косек), викар Архијерејског намесништва западноевропских парохија руске традиције.

Присуство епископа Руске Православне Цркве релевантном догађају директно је у супротности са одлуком Светог синода Руске Православне Цркве од 14. септембра, 2018. (Обустава учешћа Руске Православне Цркве на свим епископским састанцима, теолошким дијалозима, мултилатералним комисијама и другим структурама којима председавају или копредседавају представници Цариградске патријаршије).

Занимљиво, пре тачно годину дана на Скупштине је учествовао поглавар Архијерејског намесништва митрополит дубнински Јован (Ренето). Другим речима, ради се о системском кршењу од стране архијереја цитираног Синодалног указа Московске Патријаршије.

Поставља се питање какав ће бити однос осталих Помесних Цркава према аргументима РПЦ у њеном спору са Фанаром у светлу чињенице да њене одлуке о „фанарском питању“ нису први пут игнорисане од неких њених јерараха? Неће ли „бриселски инцидент” покренути хибридну легализацију односа са Фанаром, неће ли изазвати подвојену реакцију, због које ће у сличном формату постепено почети да га „пријатеље” и други загранични јерарси РПЦ?

И чињеница да клирици под командом ових модерних европских личности, који су формално под РПЦ, саслужују литургије са клирицима КонстП, није ли то кршење синодског декрета? Рецимо право: наша најмудрија Светост и његов мудри саветник Балашов желели су да покажу верницима РПЦ да ОВЦС не ћути увек и не у свему и даје позиције. Због тога су ове европске личности убрзо и под несхватљивим условима присајединили за РПЦ, који су у исто време себе у почетку сматрали нечим попут европских Украјинаца – е, то јест, само паметно урађено, ко може, добио сам комфорне позиције, да играм и и за Вартоломеја и за РПЦ, као што је Украјина дуго тражила да „сиса“ и Запад и Русију.

При томе су се наш мудри патријарх и његови мудри саветници показали толико тупи да нису предвидели никакве полуге утицаја на структуру у случају неадекватног понашања локалног руководства. А сада су европски лидери све ово смислили и сада таквим гестовима пљују патријарху и ОВЦСницима у лице, схватајући да им не могу ништа.

Сваки нормалан човек може да се запита: зашто нам је било потребно такво уједињење, из којег су произашли само проблеми? И овде би исправно питање требало да звучи другачије: зашто имамо дебиле у руководству РПЦ, који све време само праве проблеме верницима и структурама? Али такав је народ, да је наша мудра Светост уништила стварну синодалност и саборност у Цркви да га нико не може спречити да оствари своје планове и планове наше врлинске ОВЦС.

Превод: "Борба за веру"