Да у Српској Цркви има праве главе, покушај „митрополитизације и архиепископизације“ безначајних ликова који ни за ди су нису окончао би се као покушај неких паметњаковића који су, за заслуге, од кнеза Милоша тражили спахилуке и племићке титуле. Ево како је то изгледало.
Кад је кнез Милош ослободио Србију и завео неки ред у земљи, онда они који су полагали неко право на заслуге у земљи, а веле да их је било пет или шест, дигну се па Кнезу Милошу у Крагујевац. Кнез Милош их лепо прими и упита их што су дошли. - Па, Господару, рећи ће један од њих, дошли смо да те молимо да поделиш Србију на спахилуке, те да и нама даш по који спахилук, јер и ми имамо заслуге за ову земљу, па је право да будемо спахије. - Какве спахије, оца вам вашег, зар се ми борисмо и крв проливасмо док истерасмо спахије из земље. Турци су били спахије у овој јадној земљи, па сад да дам народу крштене спахије да му крв сисају. Дуго су ћутали ти народни трудбеници, па ће онда тек један од њих рећи: - Па, Господару, кад то не даш, а ти нам дај титуле грофова, барона... - Јес, јес, отац ти је био козар ти требаш да будеш гроф... јок море, батали. - Па, кад нам ни то не даш, а ти нам бар допусти да се зовемо као они Руси - Корзаков, Горчаков, Дондуков... - Е, то може, одговори кнез Милош. Ето, ти се зови, указујући прстом на сваког, Шаров, ти Зељов, ти - Белов, ти - Гаров, ти - Мургов (имена волова). Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|