Ви знате, да се још у време апостола појавило много лажних учитеља, и њихов број се умножавао и умножавао током векова. Устајали су јеретици, који су кварили свету веру православну, уносећи у Символ вере своје нечестиве промене, лажно учећи о Божанству Господа нашег Исуса Христа. И многи су последовали за њиховом нечестивом вером, многи су погинули вечном смрћу.

Све су то предсказали свети апостоли. Овако говори св. апостол Петар у својој другој саборној посланици: „Били су и лажни пророци у народу, као што ће и код вас бити лажни учитељи, који ће увести погубне јереси и, одричући се Господа, Који их је искупио, навући ће на себе брзу погибију. И многи ће последовати њиховом разврату, и кроз њих пут истине ће бити на поругу“ (2.Петр.2,1-2). Такође и свети апостол Павле упозоравао је ефешке хришћане: „Ја знам, да ће по одласку мојем ући к вама љути вукови, који неће штедети стадо; и од вас самих ће устати људи, који ће говорити превратно, да би одвукли ученике за собом“ (Дела.20,29-30).

Још тада, у древна апостолска времена, почеле су поделе у Цркви Христовој, мада је Сам Господ наш Исус Христос говорио, „да света Црква Његова мора да буде једна: И биће једно стадо и један пастир“ (Јн.10,14-16). И у Својој Првосвештеничкој молитви Он је говорио Оцу: „Да сви буду једно; као што си Ти, Оче, у Мени и Ја у Теби, тако и они да буду једно у Нама“ (Јн.17,10-21).

Господ је учио о јединству Цркве, будући њена Глава и Пастир; док свакојаки лажни учитељи и јеретици, као грабљиви вукови, увек су настојали да се одвоје од Христа и разграбе део Његовог стада, у жеђи за влашћу и чашћу од света. Они растржу и разгризају Цркву Христову. 1054. године због тежњи римских папа на неподељену превласт (господство) у Цркви, којом су они хтели да владају појединачно (тј. папски), западна, тј. католичка црква се одвојила од Источне Цркве, Православне, којој ми припадамо. Свети Апостоли никад нису практиковали појединачну (тј. папску) власт у Цркви: Црквом су управљали Сабори, и нико није називао себе намесником Христа на земљи. Православни су чинили све да би спречили поделу, али је Господ допустио да то буде.

У 15. веку је устао нови расколник Лутер, који је подвргао дрској, самовољној критици целокупно учење Цркве и потпуно га преправио онако, како се њему чинило потребним. И никла је нова лутеранска јерес (протестантизам), која је већ сасвим прекинула прејемственост са апостолима. А затим је почело стално и непрестано дељење протестантизма на многе секте и тумачења, јер Лутер је дао свим својим следбеницима пуно право да тумаче Библију онако, како они сами налазе потребним.

Такво тумачење, без руководства Богом постављених пастира Цркве, неминовно је постало криво тумачење. Свако је разумео Библију онако како је желео, онако како му је указивала његова необразованост и слабост ума. И сада је код протестаната огроман број секти.

Али, на нашу велику жалост, и у нашу Цркву је продро утицај тих протестантских јереси и секти. Нашло се и у нашем народу много таквих, који су напустили веру отаца и кренули за протестантским секташима. Тако су код нас никли штундизам, баптизам и многе друге секте.

У секте одлазе људи незналице, неутврђени у истини, и стварају своје учење, будући прожети најтежим пороком, најтежим грехом – сатанским грехом гордости. Они се усуђују да дрско критикују оно што су установили Васељенски Сабори, што су прописали свети апостоли, чему учи Православна Црква. Они бесмислено и незналачки подвргавају разорној критици целу Библију, цео Нови завет, бирајући из Светог Писма само оно што ласка њиховом самољубљу и гордости, и одбацујући све оно што противречи њиховим предрасудама (њиховим унапред створеним мишљењима).

Гордост и дубоко незнање леже у основи секташтва. Сви то морају добро да запамте. Секташтво се код нас изродило у дивље, бесмислене облике, бунтовне по својој глупости и по свом дрском порицању целог хришћанског учења; о некима од њих је стидно и говорити.

Има много секташа, који одбацују Божанство Исуса Христа. На срамоту руског народа, нашли се у њему људи, који су заборавили сву своју прошлост, све вековне националне основе, своју православну веру, и почели да исповедају јеврејску веру, јер има велики број јудејствујућих секти, које чувају сав Мојсијев закон и поштују све јудејске празнике, подвргавају себе и своју децу обрезивању и од Руса постају Јевреји. Ето до којих бесмислица долазе неки секташи.

Свети апостол Петар је у својој Другој саборној посланици говорио: „Незналице и не-утврђени (у вери) превраћају Павлове посланице на сопствену погибију, као и друге посланице“ (2Петр.3,16).

А ево речи светог апостола Павла: „Како ће проповедати, ако не буду послани“ (Рим.10,15)? Служитељи Цркве, епископи и свештеници, послани су на проповед: свештенике шаљу епископи, а епископи су примили ту власт од апостола, а апостолима је Сам Господ заповедио да пасу Његово стадо: „Ко вас слуша, Мене слуша, а ко се вас одриче, Мене се одриче; а ко се Мене одриче, одриче се (Бога,) Који је Мене послао“ (Лк.10,16).

Ове речи управо се односе на секташе, који не слушају служитеље Цркве, и тако се одричу Самог Господа Исуса Христа и Оца, Који Га је послао. Одрекавши се од Божанске Истине, секташи су погазили заповести Божије, одбацили Свете Тајне Цркве и сами себи присвојили право да проповедају (јеванђеље). А како и шта ће они проповедати, ако нису послани на проповед?

Нема тежег греха од раскола и подела у Цркви Христовој. Тако су говорили сви велики светитељи. Да наведем речи свештеномученика Кипријана: „Људи, који не чувају савез и тесно општење јединство и блиску заједницу са Црквом, чак и ако би предали себе смрти за исповедање имена Христовог, њихов грех неће се опрати ни самом крвљу: неизбрисива и тешка кривица поделе не чисти се чак ни крвљу.” А други свештено-мученик Игњатије Богоносац рекао је овако: „Не варајте се, браћо, ко иде за расколником, тај не наслеђује Царство Божије.“

Видите, како је ужасан грех – раскол и секташтво, како је страшно одступати од Цркве Христове и ићи за јеретицима. Свети апостоли су много пута упозоравали нас о томе. У Посланици Римљанима св. Павле говори: „Молим вас, браћо, чувајте се оних, који производе поделе и саблазни, противно учењу, коме сте се научили, и клоните се од њих“ (Рим. 16,17).

Господ Исус Христос је рекао: „Чувајте се лажних пророка, који долазе к вама у овчијој кожи, а унутра су вуци грабљиви“ (Мт.7,15).

Знајте, људи Божији, да су секташи лицемерни, да они долазе набацивши маску љубави и смирења. Они су изузетно лукави: лукаво ласкају слуху (ушима), претварају се у свеце, плене „љубављу“, пажњом према вама, завлаче вас у своје мреже и у тим мрежама ви ћете погинути.

Свети апостол Павле у Посланицама Солуњанима и Галатима позива: „Стојте и држите предања, којима сте научени или речју или посланицом нашом“ (2Сол.2,15). „Али чак и ако би ми или анђео са неба благовестио вама другачије од онога, што смо ми благовестили, да буде анатема (нека је проклет)“ (Гал.1,8).

Све оне, који стоје у сектама, који заводе људе својим лажним учењима, Апостол Павле предаје анатеми. И следујући његовим речима, Света Црква на дан Торжества Православља анатемише све јеретике, све оне, који не признају Васељенске Саборе и Свето Предање. Запамтите и знајте, да ако вас неко саблазни и увуче у секташтво, онда и ви подлежете анатеми, вечном проклетству. Шта може бити страшније (од вечног проклетства)? Ја не знам. Ја само могу да вас молим, као што је умољавао свети апостол Павле, да се чувате од тих грабљивих вукова, да се чувате од оних, који производе расколе, да никад не идете на њихова сабрања, иначе ћете бити отровани отровом њиховим. Бојте се као огња општења са јеретицима (комуникације), са секташима. Држите се ове вере, којој нас учи света Црква – вере јеванђељске, вере Христове, вере апостолске, и спасиће вас Господ Исус Христос. Амин.

Напомена: треба имати на уму, да је у време светог Луке Кримског било боље стање у Цркви и да није гажено вековно свето Предање, и да није било толико школованих јеретика као данас.