Дана 20. јуна ове године Свети Синод Бугарске православне цркве - Бугарске патријаршије, у пуном саставу, спровео је изборну процедуру у којој се бирају три кандидата, од којих ће се 30. јуна изабрати наследник блаженопочившег Патријарха Неофита.

Према Уставу БПЦ право да буде биран има сваки митрополит који има више од 50 година живота и најмање 5 година управљања епархијом тј. митрополијом[1]. Од 14 епархијских архијереја 5 митрополита нису испуњавала један или оба наведена услова. Остало је 9 кандидата, од којих су изабрана три – Врачански митрополит Григорије (11 гласа), Видински митрополит Данило (9 гласа), Ловчански митрополит Гаврило (9 гласа).

Да избор кандидата није протекао нимало лако говори и чињеница да је изборно заседање Светог Синода трајало дуже од 8 сати, како преносе бугарски медији. Ову чињеницу потврђује и портпарол БПЦ, Старозагорски митрополит Кипријан, који је у званичном саопштењу истакао да је Григорије врачански изабран у првом кругу, Данило видински у 32. кругу, док је Гаврило ловчански изгласан тек у 42. кругу гласања. Било је потребно да сваки од кандидата добије 2/3 већину од укупног броја гласова.[2]

Понешто о сваком од кандидата – од најстаријег по годинама до најмлађег.

Митрополит ловчански Гаврило (1950) по завршетку Софијске духовне семинарије „Свети Јован Рилски“, студирао је на Московској духовној академији. После упокојења Видинског митрополита Доментијана, Митрополит Гаврило важи за најактивнијег бугарског митрополита када је реч о сарадњи наше две помесне цркве. Широј јавности у Бугарској је постао познат 2012. године, у време отварања досијеа Државне сигурности (бугарска УДБА) као један од двојице митрополита који нису били сарадници ове тајне службе[3]. Тада је у јавности задобио велике симпатије. Сви остали митрополити имали су досијее у Државној сигурности, што би значило да су од ње и врбовани[4].

Митрополит врачански Григорије (1970), актуелни местобљуститељ (чувар) упражњеног патријарашког трона, по завршетку Софијске духовне семинарије „Свети Јован Рилски“ студирао је на Богословском факултету у Атини. Врачанска митрополија спада у територијално мање митрополије БПЦ. За њега се не везују никакви скандали. По упокојењу Патријарха Неофита јавност у Бугарској се изузетно узбуркала питајући се ко ће привремено управљати Бугарском православном црквом. Подела на профанарске и проруске митрополите јавности је итекако видљива, мада у заузимању коначног става, ипак, треба бити обазрив. Избор Митрополита Григорија је „смирио духове“ јер је он виђен од сабраће у Светом Синоду, али и од целокупне јавности, као човек који може да помири те две крајности. И поред отвореног утицаја Фанара на одређени број митрополита БПЦ, Григорије врачански је успео да одржи равнотежу клонећи се бомбастичних изјава у јавности и држећи се својих овлашћења.

Митрополит видински Данило (1972) завршио је Богословски факултет Софијског универзитета. Врло повучен, могло би се рећи исихастички оријентисан владика. Човек који се држи канона и има изричит став када је у питању несаслуживање са расколничком „ПЦУ“. У бугарским медијима највише му се замера што није осудио „руски агресију на Украјину“. Зато се сматра проруским човеком. Иначе, припада мањој групи митрополита БПЦ који су се противили недавном поништавању резултата првог избора за новог Сливенског митрополита, али су од већине у Светом Синоду прегласани. Наиме, у том избору огромну већину гласова добио је један од двојице изабраних кандидата – Агатопољски епископ Јеротеј, викар блаженопочившег Митрополита сливенског Јоаникија. Избор је поништен и поред протеста свештенства Сливенске митрополије. Убрзо је заказан нови избор, на коме је „прогуран“ кандидат Митрополита пловдивског Николаја – Епископ знепољски Арсеније (који је коначно и изабран).

Први написи у појединим бугарским медијима истичу изненађење избором  ових кандидата. Један од наслова то сликовито објашњава – „Синод је изабрао тројицу неочекиваних кандидата за новог патријарха“[5]. Остаје да се сачека резултат коначног избора 30. јуна. Тада ће се одржати Патријаршијски изборни црквени сабор кога чине делегати – представници свештенства и мирјана из свих митрополија Бугарске православне цркве. Они ће тајним гласањем изабрати једног од понуђене тројице.  

Приредио за "Борбу за веру": Марко С. Стојановић   

[1] БПЦ је организована по митрополитском систему. Сви епархијски архијереји имају титуле митрополита, док си титуле епископа остављене за њихове помоћнике (викарне епископе).

[2] Св. Синод излъчи тримата кандидати за патриаршеския престол

(https://www.youtube.com/watch?v=)

[3] Други митрополит без досијеа био је Николај пловдивски (1969) који, као најмлађи архијереј по годинама живота, није ни могао бити врбован од Државне сигурности.

[4] Прича о досијеима је исувише комплексна и захтева много више простора него што то овај текст допушта.

[5] https://www.dnevnik.bg/bulgaria/2024/06/20/4641053_