|
Текст Апела упућеног СА Сабору СПЦ на разматрање потписало је око 5 хиљада верника, међу којима је и група угледних српских интелектуалаца. Њихова имена доносимо овом приликом:
1. Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић 2. Проф. др Вера Бојић, професор у пензији Универзитета у Бону 3. Љубица Милетић, књижевница 4. Ангелина Марковић, правница 5. Др Миодраг М. Петровић, научни саветник 6. Проф. др Србољуб Живановић, директор Европског института за проучавање древних Словена у Лондону 7. Проф. др Милан Петровић, Универзитет у Нишу 8. Проф. др Тиодор Росић, Универзитет у Крагујевцу 9. Жарко Команин, књижевник 10. Милорад Ђурић, књижевник 11. Предраг Р. Драгић Кијук, књижевник 12. Проф. др Љубомир Протић, Београдски универзитет 13. Жељко Которанин, правник 14. Родољуб Лазић, правник 15. Владимир Димитријевић, књижевник МОЛБА И ВАПАЈ ЗА РАЗМАТРАЊЕ
СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ САБОРУ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ УКРАТКО После упокојења патријарха Павла, кога је народ ожалио као истинитог слугу Божјег, Господу се молимо и од Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве очекујемо: - Непоколебљиву оданост православној вери, напуштање Светског савета цркава и свођење контаката с инославнима на разумну меру, као и повлачење потписа с Равенског документа који папи римском даје изгледе за некакав "примат" у "уједињеној цркви", мада се папа својих јереси не одриче. У томе се угледати на Руску и Бугарску Православну Цркву. - Преиспитивање учења која се предају на Богословском факултету СПЦ и повратак у наставу Догматике Преподобног Јустина Ћелијског као основне мере и провере планова и програма наших богословских школа; - Писање нових планова, програма и уџбеника веронауке, јер су ови који се сад користе скоро у потпуности неупотребљиви; - Доследно спровођење свих одлука Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о богослужењу, и служење Свете Литургије у складу са прописима важећег Типика и Служебника; - Чување Цркве од свих облика секуларизма и бдење на стражи хришћанских друштвених вредности пред обезбоженом државом, с којом је сарадња могућа само док се од Цркве не траже компромиси по питањима њене вере и морала; - Веће ангажовање црквених делатника и материјалних ресурса Цркве у борби против беле куге и у милосрдном раду. А пре свега и изнад свега, надамо се и молимо за љубав и слогу светосавског Српства, јер нас, по речи Светог Николаја Жичког, неће спасити вештина, него врлина. http://www.kudadalje.info/ |
