Зашто су римокатолици ближи фанариотима него православни хришћани?

Интеграција Цариградске цркве са католичанством постаје све ближа. Већ сада се може тврдити да су многи њени представници више део католичког света него православног. Јер у својим говорима и изјавама јасно нарушавају равнотежу између дијалога са католицима и лојалности Православној Цркви.

На пример, пре неки дан је један од представника Цариградске цркве – архиђакон Јован Хрисавгис – напао митрополита пирејског Серафима оптужбама за клевету због емотивне критике чланка католичког архиепископа Крфа Јаниса Спитериса о инквизицији. Према речима митрополита Серафима, католички аутор је „покушао да доведе у питање или ублажи размере ове страшне и убилачке папске праксе“ (односно инквизиције).

Изненађујуће је да на критике митрополита Серафима није одговорио сам Спитерис, већ клирик америчке архиепископије Цариградске патријаршије. Очигледно, сматрајући себе обавезним да штити католичког архиепископа, који му се показао ближи од православног митрополита.

У својој филипици, Крисавгис је оптужио митрополита Серафима за „антисемитизам, расизам, исламофобију и хомофобију“ и рекао да је грчки јерарх, „заслепљен својим предрасудама о папским јересима“, наводно искривио Спитерисову позицију.

Хрисавгис је био огорчен и чињеницом да је поглавар Пирејске митрополије ставио под наводнике реч „црква“ када је говорио о Католичкој цркви. У закључку, архиђакон је изразио негодовање што се у Православној Цркви нико не противи грчком епископу.

Нећемо улазити у суштину спора Спитериса и митрополита пирејског.

Сматрамо да је ово гледиште, иако изражено у емотивној форми, у потпуности у складу са приступом историји КЦ таквих православних теолога као што су Јован (Романидис), Христос Јанарас и многи други. Напомињемо и да је веома смешно чути од Хрисавгиса оптужбе за искривљавање и искривљавање нечијег положаја. Довољно је подсетити се како је, као секретар за штампу Критског сабора, грубо искривио и изобличио став Помесних Цркава, које су одбиле да учествују на овом сабору.

Уопштено говорећи, Хрисавгисова реакција на текст Серафима Пирејског је крајње симптоматична и одражава процесе који се одвијају у Цариградској цркви. Наиме: тотални филокатализам и једнострани уступци Риму на рачун Православне Цркве. Стиче се утисак да су фанариоти заборавили да су православни и, уместо да бране истину православља, делују као адвокати католика на читавом фронту теолошких питања.