Ми сами немамо силе, уопште немамо силе да се боримо против тог страшног кнеза, који господари у ваздуху. Ако би ми били препуштени сопственим силама, онда би пали ми од његове злобе. Тек тада можемо да се боримо ако се окрепимо Господом и снагом силе Његове. Тек тада, кад се обучемо у свеоружје Божије, кад се не будемо уздали у своје силе, тек тада ћемо одстојати против сплетки његових.

На крају, браћо моја, крепите се у Господу и у моћи силе Његове.

Обуците се у свеоружје Божије, да би могли стојати против сплетки ђавољих, јер наша борба није против крви и меса (плоти), него против начелства, против власти, против управитеља светом таме овога века, против духова злобе поднебеских (Еф.6:10-12).

Али зар не схватате ви, да је сваки непријатељ тим опаснији, чим мање размишљамо о њему, чим мање мотримо за њим, чим мање примећујемо њега. И, напротив, он је тим немоћнији, чим строже, чим неуморније увек мотримо за њим, за свим његовим сплеткама, за свим дејствима и поступцима, усмереним на нашу погибију.

Али шта рећи о хришћанима, који верују у Бога, који не сумњају у постојање ђавола и демона, који су чули и памте речи апостола Павла о кнезу, који господари у ваздуху – шта ћу рећи о њима? Њих искушавају демони свакодневно, њих гурају и на блуд, и на среброљубље, и на сујету (празну славу), њих гурају на служење својим страстима и похотама. И ако такви несрећници не буду будни, ако не памте, да је враг увек спреман да их погуби, онда тешко њима. А таквих је већина.

Ето о каквом рату против духова злобе поднебеских, против начелства, против власти, против управитеља светом таме овога века говори апостол Павле. Он говори, да у борби против њих ради заштите нама је потребно да се обучемо у свеоружје Божије.

Као што ратник, који иде у битку, облачи оклоп, узима штит, шлем и мач, тако и свако од нас дужан је да буде свагда у свеоружју Божијем. „И тако станите опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде, станите смело против тих проклетих демона, станите опасавши бедра своја, уместо војничког појаса, истином Христовом, и обукавши се у оклоп правде, и обувши ноге у готовост да благовестите мир“ (Еф.6:14-15).

О, само они су прави хришћани који су пуни правде, у којима је много, много добрих дела и духовних подвига, одевени у овај оклоп, толико страшан за демоне.

Не рат, не крвопролиће, не насиље оглашавајући, него мир, свети мир Божији, апостол Павле говори у посланици Римљанима речима великог пророка Исаије: „Као што је писано: како су прекрасне ноге оних, који благовесте мир, који благовесте добро!“ (Рим.10:15) – чак су и ноге њихове прекрасне.

А сада, кад је тако мало мира на земљи, кад се спрема трећи рат невиђене суровости и ужаса, ми хришћани, треба што боље да обујемо ноге у готовост да благовестимо мир, треба стати свим силама душе против тих интервенција, против тих агресија, које тако страшно растржу народе увучене у борбу.

О, како је сада посебно потребно да свуда буде јавно, да ми само о миру мислимо, да ми свим срцем мрзимо рат, крвопролиће и истребљење људи.

„...А пре свега узмите штит вере, којим ћете моћи да угасите све огњене стреле лукавога...“ Огњене стреле непрестано пуштају у наша срца демони и рањавају и погубљују многа људска срца. А нама је дат штит, крст Христов, јер са њим ми добијамо власт да стојимо против ђавола и демона. И ту власт ми ћемо јавити тада, кад будемо одушевљени дубоком вером у Бога и безграничном љубављу према Христу. Пред тим штитом дрхте проклети демони, дрхти и њихова глава – сатана.

„...И узмите шлем спасења и мач духовни, који је реч Божија“ (Еф.6:16-17).

Надените шлем, духовни шлем – не челични шлем, који штити од метака или од парчади бомби, него шлем наде на спасење, шлем наде да је Господ са нама и дао нам је силу и власт да победимо ђавола.

А какав је то мач, не челични, не са две оштрице, него мач речи Божије? Каква је његова сила? Ево шта говори Св. Павле: „Слово Божије је живо и дејствено и оштрије од сваког мача са две оштрице: оно продире до раздељења душе и духа, зглобова и сржи, и расуђује мисли и намере срдачне (срца)“ (Јевр.4:12). Словом Божијим, тим мачем страшним за непријатеља ми можемо чинити чуда. Слово Божије је тако бескрајно силно, тако делотворно, тако дубоко продире у срца људи, уме толико да их потресе, да се понекад изненада човек, огрезао у гресима и безбожности, изненада преображава, поражен силом слова Божијег.

Ето видите какво свеоружје је дао нама Бог ради заштите од сплетки ђавола. Видите да нас Бог не напушта у добрим делима, видите да смо добили оклоп правде, шлем спасења, штит Божији и мач духовни – реч Божију. И тако шта, зар нећемо користити то свеоружје, зар ћемо бити немарни, зар нећемо настојати да задобијемо њега?! А како њега задобити? Само на један начин: вером и молитвом Господу Исусу Христу, неуморним вежбањем у врлинама, које су прописане у светом закону Његовом; непрекидним спомињањем о тој заштити, настојањем свагда, свагда, из дана у дан да учинимо, да сачувамо све Његове заповести.

Тада и само тада ћемо добити свеоружје Божије, тада нећемо бити сами: заједно са нама против духова злобе поднебеских, против управитеља светом таме овога века бориће се Сам Господ наш Исус Христос. Јер због тога је Он и узашао на крст, због тога је пролио Своју пречисту Крв, да би нам дао то свеоружје Божије. Бићемо подвргнути најстрожој казни ако не будемо поштовали као светињу Крв Христову, којом смо ми спасени и освећени. Да не буде тај ужас ​​ни са ким од нас! Да нам буде у свакодневној борби нашој против духова злобе поднебеских у помоћ Сам Цар и Бог наш Исус Христос: Коме слава и држава са Безпочетним, Пресветим Оцем Његовим и Духом Светим. Амин.