За Русију је корисно да турске власти „патријарха целог Истока и васељене до Алфа Кентауре“ Вартоломеја преселе у Вашингтон

Депутат Државне думе Сергеј Обухов предложио је да се Константинопољска патријаршија престане сматрати Константинопољском и Васељенском. Обухов је упутио одговарајући апел Министарству спољних послова Русије.

Он је објаснио да је константинопољски патријарх Вартоломеј потписао „антируску” резолуцију швајцарског мировног самита о Украјини, али наводно није имао овлашћења за то, пошто не представља ниједну државу, а Турска га сматра само грчким, а не константинопољским патријархом.

Објаснимо да титула константинопољског патријарха потиче из времена Византије, када је Истанбул – тада Константинопољ – био престоница православног царства, а његов патријарх се прво такмичио за примат у хришћанском свету са папама у Риму, а после такозваног Великог раскола (отпадања Рима од православне Цркве) добио је апсолутни примат међу православнима.

Након освајања Византије од Турака, традиција је сачувана, иако се сама Константнипољска патријаршија често називала Фанар, по истанбулском округу у коме се налази.

Руска православна црква започела је свађу са Вартоломејом након што је он дао томос (у ствари, независност од Руске православне цркве) Православној цркви Украјине (ПЦУ). Руска православна црква је ово сматрала расколом и прекинула општење са Константинопољем.

Тренутно је један број антируских пацифистичких клирика Московске Патријаршије, које је патријарх Кирил рашчинио (Курајев, Кордочкин, Умински, Говорун, итд.) и који желе пораз руске војске у Специјалној војној операцији, прешао  под јурисдикцију Константинопољске патријаршије, где их Вартоломеј враћа у чин и даје могућност да служе у парохијама „Васељенске патријаршије” у иностранству.

1.

„Васељенски“ патријарх Вартоломеј је очигледно замислио да би могао истовремено да представља и Фанар и Турску на пропалом форуму у Швајцарској о Украјини.

Али из неког разлога турско Министарство спољних послова је мислило другачије.

Веома је значајно да званичници Министарства спољних послова Турске не само да не користе придев „васељенски“ и, посебно, „константинопољски“ у односу на тако важну међународну личност, већ га некако прилично омаловажавајуће називају „грчки православни патријарх Вартоломеј“. Очигледно је да је патријарх Вартоломеј на швајцарском скупу деловао у интересу Сједињених Држава, што је изазвало незадовољство турске владе.

Прес-секретару турског МИП-а једноставно је постављено питање о тзв. Швајцарски „Самит мира“, на шта је он изненада одговорио:

„Извештава се да је Грчка православна патријаршија (сиц!) учествовала на Самиту мира о Украјини, одржаном 15-16. јуна 2024. године у Швајцарској, са државним статусом и да је Његова екселенција Хакан Фидан, министар спољних послова Р. Турске на маргинама самита одржао званични билатерални састанак са патријархом Грчке православне цркве Вартоломејем, не одражава истину“.

Напоменимо да се реч „његова екселенција“ (his excellency) користи у односу на министра спољних послова Турске, а владара Алфа Кентауре и Млечног пута, патријарх Вартоломеј, није назван ни „његова преподобност“.

И то није нека врста дрског занемаривања од стране Турске. Ово је уобичајена изјава о стварном статусу особе која је, под геополитичком буком, одлучила да примат части, као омаж веома древној канонској традицији везаној за давно непостојећи Нови Рим, замени де-јуре стварним приматом власти међу Православним Црквама. Односно, одлучио је да уради управо оно што је већ 1054. године довело до отпадања једног дела од Цркве. Као да је римска јерес о примату папе некако другачија од фанарске јереси о примату „грчког православног патријарха“.

Али турско министарство спољних послова није игнорисало швајцарско хвалисање:

„Тражили смо појашњење од организатора – Швајцарске и Украјине – у вези са наводима да је име Грчке православне патријаршије касније додато као потписник заједничког саопштења усвојеног и објављеног на крају самита“.

Другим речима, турско Министарство спољних послова уместо нашег ОВЦС-а и у име свих нас поставља Вартоломеју сасвим разумно питање:

„И у име кога ви одједном потписујете међународна заједничка саопштења? Да ли сте шеф неке државе? Или нека међународна организација? Ви сте духовни вођа „Грчке Патријаршије“, која се налази на територији Турске у истанбулском округу Фанар. Ко вас је овластио да одете у Швајцарску и, штавише, да се претварате да се тамо скоро на званичном нивоу састајете са нашим министром? Нека организатори објасне шта се овде дешава. Јер по законима Турске ви нисте „васељенски патријарх“ и свакако нисте „источни папа“ да себи дозволите такве нападе.

Управо на то мисли турско Министарство спољних послова додајући следећи параграф за оне који не разумеју:

„С друге стране, очигледно је да није било промена у нашој државној политици по питању статуса Грчке православне патријаршије“.

Време је да сви размислимо зашто још увек не користимо ову одредбу турског правног оквира у корист наше црквене дипломатије? Уосталом, нико нам не брани да кажемо да назив „васељенски“ или „Цариград“, као и статус првог по части у односу на Вартоломеја, може имати исту канонску снагу само ако државни ентитет настао на територија Новог Рима потврђује такав назив и статус у свом регулаторном оквиру.

2.

Коначно! Лед се, наравно, још није пробио, али бар имамо званичан захтев упућен Лаврову у вези са „пацификацијом“ Вартоломеја.

Горе смо већ писали да би Русија могла, ако би имала воље, да понуди Турској, у пакету са другим иницијативама, мере за ограничавање међународних активности особе која 1000 година касније репродукује јерес папизма на другом месту.

Није поента чак ни у еклисиолошком безумљу Фанара, већ у чињеници да ова русофобна структура на територији мање-више пријатељске државе заиста замрачује руско-турске односе.

Неким чудним стицајем историјских околности, на целину у коју се претворила некада Константинопољска жа патријаршија гледамо не кроз призму Лозанског уговора, већ као да су фанариоти заиста имали везе са византијским наслеђем.

Систем федералних резерви се такође назива „федералним“, али га америчка савезна влада не контролише и ова структура не припада америчком народу.

Испада као у оном вицу:

Једном су страни дописници питали Стаљина:

— Зашто је планина Арарат приказана на грбу Јерменије, пошто се не налази на територији Јерменије?

Стаљин је одговорио:

— Грб Турске приказује полумесец, али се такође не налази на турској територији.

 Тако и јесте, али користећи чисто историјски, потпуно застарели и незванично устаљени назив у Турској, назив „Константинопољска патријаршија“, ова структура покушава да узурпира власт у Саборној цркви и доведе је до насилног спајања са Ватиканом.

Каква је од тога корист за руску државу? Уосталом, док гради свој нови суверени пол у мултиполарном свету, Русија ће направити огромну грешку ако дозволи да Православна Црква буде потчињена некој канцеларији коју чине екуменисти под контролом Стејт департмента и ЦИА.

По овом питању нема смисла ослањати се на ОВЦС. Иако је ова структура фокусирана на пријатељство и дијалог са Ватиканом, њој је потребно очи у очи, а не укључивање у било какве стратешки важне пројекте.

Сви разумеју да је Никодимов модел ОВЦС-а током Хладног рата, фиксиран на сарадњу са „слободним Ватиканом“, данас применљив као стари совјетски тенк без односа у простору препуном беспилотних летелица.

Министарство спољних послова ће се 1000 пута боље носити са овим задатком. Само треба да детаљно објасне где су болне тачке Фанара и зашто је за Русију корисно пресељење фанариота у град Вашингтон.

Пре свега, то је искрено. Московски патријарх треба да буде у Москви, а вашингтонски у Вашингтону. И нико од поштених људи неће спорити да је Вартоломеј по својој суштини, по свом садржају Патријарх Вашингтона.

Па, шта има Русија или Руска православна црква од тога што њени непријатељи из истанбулске четврти лају на све руско, правећи се да наступају у име непостојећег цариградског цара? Цара више нема и крајње је време да им се то каже директно, језиком турског законодавства, чак и ако ће њихова хеленска осећања бити јако повређена констатацијом такве стварности.

Не размишљају о нашим осећањима када за 20 милиона долара, на захтев Стејт Департмента, створе сопствену јурисдикцију у граду у коме је Рус крштен. Било како било, у Стејт департменту постоје намерно постављени људи који се баве нашим Православљем. Ово обавезује Министарство спољних послова да у истој мери развија ову област.

Само молим, без ОВЦС-а. Немојте чак ни да делите детаље или планове са њима, јер ћете само закопати важну ствар.

И дубок наклон за захтев депутата.

Превод и приређивање: „Борба за веру“

Извор: „Благодатни огањ“