Видећи све оптужбе које је надбискуп Карло Марија Вигано упутио на рачун папе Фрање и Римокатоличке цркве, никако се не може претпоставити да би ико разуман после тога још пожелео уједињење са Римом. Јер, ове оптужбе није изнео било ко, већ човек који из прве руке зна сва недела Ватикана.

Али, српски, руски, а поготово екуменисти са Фанара, и даље папу сматрају за „светог оца“ и теже унији са Римом. Шта то може да значи? То може да значи само то, да су у врхове већине Помесних Православних Цркава инсталирани тајни кардинали, који су солидно увежбани да глуме православне јерархе, како би тако обманули наивне православне и увели их у погибељну унију – односно потчињеност папи.

Кадa Првослав Перић љуби руку папи, или проклиње православно исповедање вере, он добро зна шта чини - исказује своју припадност.

И са друге стране погледајмо, да ли су „православни“ екуменисти учинили ишта добро својим издајничким екуменизмом? Наравно да нису. Јер, под претпоставком да Вигано (или било који римокатолик који бежи од Вавилона великог) пожели да прими Православље, са чиме или киме ће се суочити са друге стране? Са папољупцима чије газде он критикује за сву могућу отпадију и опачине! И шта може такав човек да помисли? Зар да идем код истих од којих сам побегао?

Ето, то су – само делимично – погубне последице издаје „православних“ екумениста и новотараца... Као некадашњи јеврејски фарисеји, и сами не улазе у Царство Божије, и онима који би хтели да уђу, врата затварају...