header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Свети Јован Кронштатски: Греси тела Штампај Е-пошта
понедељак, 08 јул 2024
           Дух је јак и моћан, и због тога он лако носи тешку материју (тела); а плот је спора, немоћна, и због тога њу лако потискује сродна њој материја. Због тога Бог, као ништа, носи цео свет Својим моћним словом (уп.Јев.1,3), због тога и дух благодатног човека лако, уз Божију помоћ, покорава своју плот, па чак и плот других – њиховом духу (као што видимо код светих), лако се на молитви носи са писаном речи, претварајући је сву у дух; а плотски човек се на сваком кораку потчињава својој плоти и оптерећује се писаном молитвом, коју он не може да преобрати у дух, будући да је сам плот (тело), и не може да проникне својим нечистим, (отеловљеним) оплоћеним духом у њен чисти, свети дух (дух молитве).

О, дубоко пала отровом, природо наша! О, триклети сатано, кроз отров гурнувши и сада нас гурајући у хиљаде зала! О, отрова, о јела и пића, који нас толико прелашћују сада! Докле ћемо се ми прелашћивати вама и полагати у вас свој живот? Докле ми не утискујемо дубоко у срца своја речи Спаситељеве: неће човек живети о хлебу једином, већ о сваком глаголу (речи), који исходи из уста Божијих (Матеј.4,4) и не преводимо их у свој живот и делатност?

Колико ће трајати похлепа, лакомство, преситост и пијанство? Колико ће трајати гнусна шкртост? Докле ће бити среброљубље? Докле ће бити гордост, непријатељство и злоба на ближњега због новца, због одеће, становања, хране и пића?

Хиљаде сатанских обмана кроз јело, пиће, одећу, новац откривају се пред нашим срдачним очима, и ми сви настављамо још да се увлачимо да се заносимо његовим прелестима (чарима), као нечим стварним, корисним за нас, и ревнујемо ни више ни мање као на погубној машти и крајњој сопственој духовној и телесној повреди.

Не верујте, браћо, обмани непријатеља ни на тренутак, кад се ради о јелу и пићу, ма колико она на изглед била благовидна. Тражите најпре Царство Божије и правду Његову, и то све ће вам се додати (Мт.6,33). Не обраћајте пажњу на хлеб, него се чувајте од квасца фарисејског и садукејског, који је лицемерје (Мт.16; Лк.12,1) у делима вере и побожности (благочестија).

Највећу пажњу обратите на веру и побожност (благочестије): не чините јело пропадљиво, него јело пребивајуће (које прелази) у живот вечни, који ће вам дати Син човечији (Јн.6,27). Дајте и последње, ако то потреба захтева, памтећи речи Спаситељеве: „Oноме, који хоће да се суди са тобом и да узме твоју ризу (хаљину), препусти му и кошуљу“ (Мт.5,40), то јест дај и последње што имаш.

Докле ми проводимо плотски живот и не приступамо срчано к Богу, до тог времена демони се скривају у нама, кријући се иза разних страсти: похлепом за јелом и пићем, блудним распаљивањем, гордошћу и гордим слободним мишљењем о вери, о Цркви, о догматима вере, и злобом, завишћу, шкртошћу, среброљубљем, тако да ми живимо по њиховој вољи; али кад приступимо искрено да служимо Господу и зађемо у живо гнездо у нама демона наших страсти, тада се они наоружавају против нас свом својом пакленом злобом, са свим својим огњеним и разноврсним осигурањима, јаким, горућим пристрашћима према земаљским добрима, док их не истерамо из себе усрдном молитвом или причешћем Св. Тајнама.

Тако бесомучни бивају мирни док их не приведу ка светињи, али кад их приведу – отуда ће се подићи сила необична, одвраћање од светиње, хула, пљување на светињу, продоран крик. Ево вам објашњења или решења на вашу недоумицу – због чега бесомучни, или такозвани кликаши, вичу у Цркви за време службе или кад их приводе ка светим моштима; то је зато што се демони сусрећу са добром силом, њима мрском и јачом од њих, која их пали, притиска, бије их праведно, изгони их ван из њиховог љубљеног дома.

Понекад бива у души таква окамењена безосећајност да грехе своје не видиш и не осећаш; ни смрти, ни Судије, ни страшног суда не бојиш се, све духовно бива, како кажу, тринтрава (све ти је равно). О, лукава, о, горда, о, зла плоти! Не жале се узалуд и свети оци: дремањем лењосним одржан сам и сан греховни оптерећује срце моје. Имајући, душо, време да се покајеш, отреси тешки сан лењости и брзо се пробуди (и буди бодра). Понекад бива таква ужасна лењост и безосећајност у души, да влада тобом потпуно очајање – ваља одагнати ту лењост и неосетљивост. Боље је, чини се, боловати, него осећати лењост, боље је бити болестан него бити лењ.

Једна од најмоћнијих обмана ђаволских је раслабљење лењошћу срца, а са њим и свих сила духовних и телесних: у срцу пресушује вера, нада и љубав, постајеш неверан, тужан (унилан), неосетљив према Богу и људима – постајеш бљутава со.

Већина људи добровољно носи у свом срцу сатанску тегобу, и толико су навикли на њу, да је често и не осећају и чак је увећавају неприметно. Понекад, уосталом, злобни враг удесетостручује у њима своју тежину, и тада они страшно унивају, малодушствују, ропћу, хуле на име Божије. Уобичајена средства да се одгони туга код људи века овога – то су вечере, карте, игре, позоришта.

Али ова средства после још више повећавају досаду и мучнину срца. Ако се срећом они обрате к Богу, тада спада са срца њиховог тегоба, и они виде јасно да је раније лежала на њиховом срцу највећа тежина, иако они често нису ни осећали њу. „О, како много људи оставише Господа, Извор воде живе, и ископаше себи студенце проваљене (бунаре), који не могу да држе воду (живу)“ (Јерем.2:13). Веома је много код људи таквих проваљених бунара – скоро свако има свој (бунар). Студенци проваљени (скрушени) – то су наша срца, наше страсти.

Ево нашег савременог идолопоклонства у хришћанству: самољубље, частољубље, земаљско наслађивање (задовољство), стомакоугађање и сувишно стицање (похлепа), и блуд; то је оно, што је потпуно одвратило наше очи и наша срца од Бога и небеског отачества и приковало нас за земљу. То је оно, што је искоренило љубав према ближњему и наоружало нас једне против других. О, тешко, тешко нама!

Реч Божија говори: „Не опијајте се вином“ (Еф.5,18), а ви, кафански скинотворци (творци шатора), говорите: опијајте се вином, и уредили сте кафанску таму на саблазан браће своје. Па још идете у Цркву, певате и кући се молите, језицима својим лагаху: „Суди им, Боже, да отпадну од (за)мисли својих, и због мноштва безбожности њихове одгурни их (одбаци их), јер преогорчише Тебе, Господе“ (Пс.5:10.11).

Господе, дај ми увек кротко срце, јасан вид (поглед), прав, кротак. Да буде тако!

Слава, Господе, промени, коју је учинила у мени десница Твоја, благодарим Ти, јер си узео од мене трње запаљено страсти мојих и тескобу моју, и срамоту моју, и слабост моју, и дао си ми мир, тишину, слободу, силу, смелост. Утврди ово, што си учинио у мени, Слава сили вере, сили молитве: јер све, што просим од Тебе у молитви верујући, примам по речи Твојој (Мк.11,24). Благодарим Ти, Господе, јер из мртвих ме подижеш толико пута (2Кор.1:9) и смртно, греховно царство у мени рушиш.

Свети Јован Кронштатски, „Мисли хришћанина о покајању и Св. Причешћу“

 

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 08 јул 2024 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 66 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.