Православни писац и филозоф Иван Александрович Иљин (1883-1954) у чланку „Смисао зла“ пише: „Потребна нам је будност за људску лаж; осетљивост на туђу неискреност: слух за лажи; осећај зла; савесна упечатљивост. Без тога ћемо бити преварени као глупе птице, преловљени као зечеви и смрвљени као муве о стакло.

 У нама још живи детиња лаковерност: наивна претпоставка да ако човек нешто каже, онда заиста мисли оно што каже; ако обећа, онда хоће да испуни оно што је обећао; ако говори о својој прошлости, не лаже; ако развија „планове“, схвата их озбиљно; ако оптужује другог, онда „неће намерно и злонамерно клеветати“; ...ако носи било какву одећу (војну, духовну или страну), онда изнутра одговара својој одећи; ако има новца, стекао га је легално и поштено; ако обећава пакете са храном, онда из саосећајне доброте, итд. Ми, као мала деца, судимо о унутрашњем по изгледу: по речима, по одећи, по написима у новинама и посебно по обећањима, по личним комплиментима и по предањима...

То је наша несрећа и наша опасност: живимо у ери војинствујућег зла, али немамо прави инстинкт да га препознамо и дефинишемо. Отуда и безбројне грешке и лутања. Као да гледамо а не видимо; видимо - али не верујете својим очима; плашимо се да верујемо; и поверујући, ипак покушавамо да „себе убедимо” да „можда све ово није тако”; а неумесно и у погрешно време сентиментално се позивамо на јеванђеље „не судите“ и заборављамо апостолско „уклоните зло од себе“. Грешимо и стидимо се да кажемо: „Погрешио сам“, па се тога држимо, одуговлачимо, упадамо у зло и умножавамо искушења. А војинствујуће зло врло добро познаје наше слепило и беспомоћност и развија највештију технику камуфлаже.”

У есеју „Главна ствар“ И. Иљин износи следеће мисли: „Савремено човечанство мора бар исправно, интуитивно да осети „куда“ иде, ... да се стваралачки пут не претвори у пут рушевина. . Такође је требало да зна да само духовно укорењена, племенита, дисциплинована особа може да не злоупотреби ову концентрисану потенцију. Да ли је детету дозвољено да се игра са барутом? Није ли судбина ако чаробњаков шегрт призове духове којих не зна како да се ослободи? Шта ће се десити ако гомила духовно без корена и морално необузданих „светских освајача“ почне да се петља са алатима модерне хемије, технологије и науке о бактеријама?...“ Почетком прошлог века, велики филозоф је својим духовним погледом умео да уочи друштвене, политичке, економске и медицинске проблеме са којима се сада тако јасно суочава наш савремени свет, а који сада постају очигледни готово свима. — Људи који су дошли да контролишу светске процесе на таласу порицања Бога, „лишени духовних корена и морално необуздани“, по Иљину, руководе се сасвим другим постулатима.