У кочијама се возио богат човек...

Видео је сељака како седи на плочнику.

Човек је плакао и говорио:

- Не како ти хоћеш, него како Бог да!

Не како ти хоћеш, него како Бог хоће!

Упркос кочијашу („види, кажу, пијанице“), господар је наредио да зауставе кочију. Позвао је  човека и питао га зашто седи ту.

Поделио је: у селу има старог оца и седморо деце. Сви су болесни од тифуса.

Храна је понестала, комшије избегавају кућу из страха да се не заразе, а последње што су имали био је коњ.

Отац га је послао у град да га прода и купи краву да са њом презиме и не умру од глади.

Човек је продао коња, а краву није купио: Лоши људи су му узели новац.

Како да се сада врати својој деци и оцу - који су осуђени на смрт? Па у жалости седе на пут, молећи се и плачући:

Не како ти хоћеш, него како Бог да!

Не како ти хоћеш, него како Бог да!

Господин је био веома богат. Поседе човека поред себе и рече кочијашу да иде на пијацу.

Купио је тамо два коња, кола, напунио кола храном врхом и краву.

Привезао је краву за кола и дао узде сељаку.

Није веровао својој срећи, али га је годподин подсетио:

Не како ти хоћеш, него како Бог да!

Господин је дошао кући. Шетао је по собама и само замишљено понављао:

„Не како тихоћеш, него како Бог да!

Не како хоћеш, него како Бог да!"

Изненада..., из једне собе, лични фризер му је јурнуо пред ноге:

„Господиме! Не погубљујте га! Како знате? Не погубљуј, господине, молим те Христа Бога ради!!!”

Тог дана... тај берберин је дошао... код господина да се не шиша и брије... Дошао је да га избоде и опљачка, како је дуго планирао, али је чуо... из собе одједном његове речи: „Не како ти хоћеш, него како Бог да!“ "Зна!" - мислио је "он све зна!" и баци се, прекрстивши се, пред ноге господару.

Господин га је пустио на миру.

Сео је за сто.

„Не како ја хоћу, како Бог да! - шапну.

„Да јутрос нисам срео тог човека, сада бих лежао овде са пререзаним грлом.

Било је вече.

Господин је писао (у прошлости није био бојар, већ најталентованији син једноставног јарославског сељака) сва његова огромна имовина стечена сопственом памети, трудом и поштењем према људима, црквама... па је отишао... ...замонашио се.

Тај господин је био познат у свим земљама. Од дечака у радњи до власника велике трговине крзном, власника огромног новца - „милионера“, прошао је он својим путем.

Годинама касније, постао је старац.

Људи су га звали отац Серафим (Вирицки).

Хиљаде људи је спасао благодаћу Божијом свети чудотворац Серафим.

Током свог живота свагда је поучавао:

„Господе, да буде воља Твоја за све!

Не онако како ја желим, него како Ти даш!”

Превод и приређивање: "Борба за веру"