Помаже Бог браћо и сестре, Овим путем желимо да обавестимо ширу јавност у вези са неизвесном судбином наше Цркве у Скобаљу посвећене Архангелу Михаилу, коју планирају да руше ускоро, јер је Колубара у обавези да исплати новац Ваљевској Епархији.
Ми смо покушали да ступимо у контак са Владиком где нам је током разговора речено, да Владика није окачен о чивилук да би био свима доступан''. Наша обавеза , као мештана, је да се боримо на све начине да Цркву преместимо на гробље у Лајковац, на место где почивају мошти наших предака које су прво пресељене а требало је обратно. Претходна Црква је била на тромеђи три села: Малог Борка, Скобаља и Цветовца. Раније је ту био манастир за време Турака али је спаљен за време Аустроугара. После спаљивања се се једном од мештана приказао Архангел Михаило и тражио да се направи Црква коју су мештани три села, својим прилозима и направили. Због потребе рударског басена Колубара 1992.год. да се тај део ископа, та Црква је пренетау Скобаљ и дан данас је ту. Нажалост она је опет на реду да се ископа, али о њеној судбини одлучује Владика Исихије. Он је ставио шапу на њу. Он се не слаже да се Црква пресели уопште, него да се само исплати новац како би се друге цркве реновирале. Наша је велика бојазан да Владика мисли да је народу потребна џамија на том месту или да се направе базени у Обреновцу од тог новца. Ми смо посетили и Општину Лајковац , где нам је речено да народ није вољан да се Црква пресели на лајковачко гробље, што су неистине и инсинуације. Факат је да народ о томе уопште и није обавештен. Колубара је вољна да опет премести Цркву, али ми немамо никакву сарадњу са Владиком Исихијем. Он не жели сарадњу нити нам одговара на позиве. Упутили смо и писмену молбу Епархији ваљевској, и још немамо одговор. У нашој породичној кући смо задњи дан, када смо предавали кључеве због рушења, пронашли летопис који нам је у аманет остављен, као завет и то нам даје ветар у леђа да се боримо да наша Црква буде у целости пресељена и да не доживи судбину која јој је планирана. Ево дела из записа чији оригинал чувамо као нешто свето! ,,Овај историјат цркве Скобаљске написан је 1948. а врло је важан за сваког православног Хришћанина и Србина, борца и чувара свете вере Православне, написана баш у време претешке борбе за веру, у време безверја и оставља се будућим покољењима и нараштајима, синовима и ћерима у свети аманет да читају историју наше свете православне Цркве у Скобаљу, Храма Светог Великог Архистратига Господњег Михаила, као патрона, заштитника наше Цркве и села нашег Скобаљ чији племенити синови и ћери правоверни Хришћани уложише труда и уз помоћ околних села подижу овај свети Храм у Славу Божију- Амин!'' Написао га је Бранимир Стефановић из Скобаља у својој 64.години старости. Због овога смо у обавези, због свих нас, наше будућности, борбе наших предака чије су мошти пренете на гробље у Лајковац да и ову Цркву пренесемо, уз Божију помоћ тамо где ће се служити помени за душе наших предака. Свако добро и хвала. Будите уз нас у овој тешкој борби моле вас мештани села. Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
|