Плотски људи, привезани свом душом за земни живот, упознати са Законом Божијим површно, по слову, по пуком школском изучавању његовом, далеки Закону Божијем по духу, по срцу, по делима својим - речју, фарисеји, упитали су једном Господа: „Када ће доћи Царство Божије?“ (Лук. 17,20).

Питање је, разуме се, било постављено не из искрености срца, не са добром намјером: постављено је лакомислено, из радозналости какав ће одговор уследити! Коварни и злобни фарисеји надали су се да ће им Господ пружити повод да Га лако оптуже...

Изградивши своје схватање Месије као величанственог цара и освајача, а видећи Господа Месију, тј. Христа, у лику убогог бездомника, који нема где главу склонити, фарисеји су поставили питање, прикривајући њиме свој подсмех и изразили су у њему своје плотско мудровање, туђе и непријатељско разуму Божијем (Рим. 8:7)

Господ је, пак, дао одговор који приличи свим плотским људима без изузетка - онима привезаним за свет, који проводе греховни живот усред непрекидних житгејских брига и вештаствених наслада. Богочовек је одговорио фарисејима: „Царство Божије неће доћи на начин примјетан за очи чулне, нити ће рећи овдје је и ондје: Јер Царство је Божије унутра у вама“ (Лук. 17,20,21).

То значи, потребно је оставити плотски и греховни живот, и потом посредством покајања и живљења по јеванђелским заповестима очистити и украсити храм душевни, после чега ће га осенити Свети Дух а извршити коначно, очишћење и украшење. У такав храм низлази Бог и установљује у њему Своје духовно, невидљиво, али уједно и сасвим опипљиво и познавано Царство.

Ко је примио у себе Царство Божије тај може имати јасну представу о Другом доласку Богочовековом, и може познати и избећи Антихриста или му се супротставити.

Ко, пак, у себе није примио Царство Божије, тај Антихриста познати неће: он ће одмах, на за себе несхватив начин, постати његовим следбеником, и неће препознати свршетак света који се приближава и наступајући Други, страшни Долазак Христов - тај долазак ће га затећи неспремног! Никакво људско учење, никакво учење речју и људским речима није довољно за поучење ономе коме је потребно поучење у клети душе његове, поучење од Самога Бога. Стекавши унутра у себи Царство Божије човек има за руководитеља Дуза Светога, Који га учи "свакој истини" (Јов 16, 13), и не допушта му да буде обманут лажју, која се ради лакше преваре заодева у призраке истане.

Сасвим тачно је неки блажени инок говорећи о Антихристу, рекао: „Многи ће поверовати у Антихриста и почеће да га славе као бога силнога. Они који Бога имају свагда у себи н просветљени срцем, сагледаће истину чистом вером и познаће га.

“Сви који имају боговиђење и разум Божији појмиће долазак Мучитеља. Онима пак који ум држе вазда у стварима овога живота и који воле земаљско, то ће бити неразумиво, јер су приковани за ствари житејске. Ако и чују ријеч, неће имати вере, па ће омрзнути онога ко је говори“ (Георгије Затворник Задонски, 1, стр.62, издање 1850.). Сматраће га сишлим са ума, достојним само презрења и сажаљења.

Омрачено својим плотским мудровањем човечанство уопаште неће веровати у Други Долазак Христов: "У посљедње дане доћи ће ругачи који ће живјети по својим сопственим жељама и говориће: „шта је са обећањем Доласка Његова. Јер откако се оци упокојише све стоји тако од почетка стварања“

ЗНАК КРАЈА: ЉУДИ ЋЕ ЗАБОРАВИТИ БОГА

Када су фарисеји одступили од Господа, Он је тада рекао ученицима својим да ће знак краја света и близине Другог Доласка бити неуобичајени материјални напредак: људи ће заборавити Бога, заборавиће Небо, заборазиће вечност и, у заведености својој, умишљајући да су вечни на земљи, сву ће пажњу своју устремити на земљу, на прибављење себи на земљи највишег и неизмјенивог благостања. Шта може бити безумније од такве усмјерености?

Не сведочи ли смрт, која је постигла и стално постиже све људе, да смо створени за вечност, а да смо на земљи само маловечни странци, да због тога наше бриге за вечност треба да буду наше главне и највеће бриге, а бриге за земљу треба да буду веома умерене? Без обзира на сву нерасудност једног онаквог настројења, оно ће се јавити на земљи, ради неизбежног испуњења Божијег предсказања. А ако се оно јавило, будући непријатељско према Слову Божијем, то нам служи као један од најјаснијих доказа истине Слова Божијег.  „Као што је било у дане Нојеве“, огласио је Господ, „тако ће бити и у дане Сина Човјечијег“.

Данима Сина Човјечијег названо је "оно доба" које ће претходити Доласку Његову и које ће се завршити Његовим Доласком - почетком Безвечерњег Дана, крајем времена и свих времена. Вријеме ће се окончати са окончањем оних појава којима је обиљежено: времена више неће бити, када и дан и ноћ и јутро и вече и недеље н мјесеци и године и столеће буду замењени Вечним Даном.

„Као што је било у дане Нојеве, тако ће бити и у дане Сша Човјечијег: јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху, до онога дана кад Ноје уђе у ковчег и дође потоп и погуби све. Слично као што бијаше и у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зиђаху, а у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор са неба и погуби све“ {Лук. 17, 26-28).

Свето Писмо казује да су се савременици Нојеви и суграђани Лотови одали безмерном разврату. Разврат се рађа од одступања од Бога, од посвемашње окренутости земаљским бављењима и материјалном напретку. Како да мисли о Богу, како да гради своје спасење човјек, који је стално и искључиво обузет земаљским пословима, материјалним напретком?

Али, сваки човек који занемари познање Бога и старање о сопственом спасењу и ода се свецело устројавању свог пролазног положаја по плоти а ради плоти, на начин несхватив и неприметан и за њега самога, развија своју палу природу, своју невештаствену душу чини такорећи вештаственом, помрачује се, отуђује од Бога, сав постаје - грех, сав - плот, бива остављен од Бога, јер је у себи потпуно уништио циљ са којим је од Творца позван у битие из небића. „Неће остати Дух мој у људима овим у вијеке, јер су плот!“, рекао је Господ за савременике Нојеве (Плот. 6,3).

Свеопшти разврат заједно са изузетно бујним материјалним напретком, биће знамење краја века овога и Страшнога Суда Христовог који се приближава. Неће само сладострашће тада господарити. Разврат у широком смислу те речи постаће наслеђе човечанства у последња времена пребивања људскога рода на земљи.

 „Јер биће људи“, каже Свети Апостол Павле, „самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни, безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржни, сурови, недоброљубиви, издајници, напрасити, надмени, више сластољубиви него богољубиви, који имају изглед благочашћа (побожности) а силе су се њезине одрекли“ (2 Тим. 3,2-5).

Грех ће достићи свој пуни развој и биће утолико страшнији утолнко ће његова владавина бити јача, што ће личина (маска) благочашћа постојати. Ко ће схватази (изглед) да је у тој споља цветајућој побожности уништена сва његова суштина, и сва сила? Оне су исто тако биле уништене у религији Јудеја у времена Христова, што никако није могао да схвати народ, што такође нису умели да схвате ни књижевници ни левити ни првосвештеници јудејски, накљукани својом ученошћу и знањем.

Али та ученост и то знање састојали су се само у изучавању Закона Божијег по слову које убија, и ишли су уз живот који је супротан Заповестима Божијим: такав живот чини веру мртвом,

Човечанство неће видети свој несрећни положај у моралном и духовном погледу, будући заслепљено успесима материјалног напретка за временост и земљу, а одбацивши напредовање (преуспевање) хришћанско за дух, за вечност, за Бога. Када свет буде свечано објављивао и преузносио свој успех - завођење највише среће, ненаарушивог мира и сигурности:

„Тада ће на њих наићи изненадна погибија (као бол на трудну жену и неће побјећи)“ (1Сол. 5,3). Тада ће изненада наступити крај света, које он у помрачењу своме, у опијеносги земаљским успесима, никако неће очекивати. Због слепила света "Дан Господњи доћи ће као лопов у ноћи" (1 Сол. 5.2).

КАДА СЕ ПРОНЕСЕ ГЛАС...

Због чега би у намерењима Божлјим свет имао даље да постоји, ако би он тј. човечанство, потпуно одбацио циљ ради којега му је Богом допуштено странствовање на земљи, ако би изабрао за то странствовање циљ, по слободном нахођењу, циљ лишен смисла? Циљ се тај већ изабире! Притом се маловјечни земаљски живот узима за вечност, и све снаге душе и тела троше не на припрему за вечност, него на неостварива, ружна маштања, троше се на грађење више плотске среће и блаженства у гостионици земној, у тамници нашој, као у најтрајнијем станишту.

Жестоко обмањује маштање лажно своје следбенике: оно поступа са њима као нечовечни тиранин, као опаки демон. Оно јесте - демон! Ништа не може бити опакије од њега, ништа коварније и лажљивије.

Маштање је - ругање палих духова људима. Вара погубна машта људе на свим путевима земаљског живота: издаје их на крају живота, предаје их стварности, оставља празних руку - ни са чим. Они ступају у вечност нимало се за њу не приготовивши, нимало са њом неупознати. Мало је то рећи: они у вечност ступају, усвојивши настројење потпуно непријатељско према њеним духовним добрима, према сопственом благостању у њој.

Где има места иза граница времена за такав кукољ? Нема и не може бити за њих другога места у васељени, него у бездану адском: тамо они треба да буду скривени од очију васељене.

Монаси Соловјецког манастира препричавају одговор преподобног Зосиме, који је Старац „Када чујете да је на земљу дошао  или се на земљи јавио Христос - знајте да је то Антихрист!“

Најтачнији одговор! Свет или човечанство неће препознати Антихриста: оно ће га признати за Христа, прогласиће га за Христа, тј. Месију. Следствено: када се пронесе рашири и појача глас, о тобожњем доласку Христовоме, то ће вјернима послужити као знак да се јавио Антихрист и да је почео да врши унапред му одређену и допуштену службу.

Одговор преподобног Зосиме заснива се на речима Спаситељевим. Спаситељ света, упознајући ученике Своје са знацима који наговештавају Његов скори Други долазак, рекао је: „Тада ако вам неко каже: овдје је Христос или ондје, не вјерујте... И рећи ће вам: ево га овдје или ено га ондје, али не одлазите нити тамо јурите. Јер као што муња сине с неба, и обасја све што је под небом, тако ће бити и Син Човјечији у Дан Свој!“ (Мат. 24, 23-27; Лук. 17, 23-24).

Неће бити потребно и биће немогуће људима да један другоме преносе вест о Доласку Сина Божијега. Он ће се јавити изненада. Јавиће се по Свемогућству Своме, свим људима и читавој земљи истовремено. Приговору учених глава да је Сину Божијем немогуће да се јави истовремено читавом човечанству с обзиром на природно, шаролико устројство земље, нема нимало места.

Ако је Свемогући Бог извукао и земљу и читав свет из ништавила Својом Свемогућом и Свепремудром Заповешћу, не будући принуђен да се претходно саветује са учењацима, зар неће моћи из истог разлога, по неограниченом могућству и премудрости Својој, да се јави човечанству у исто време, ма колико нам начин извођења тога недоступан био, какав он и треба да буде за све учењаке на земљи!

„Доћи ће Господ“ рекао је свети Јован Дамаскин, „са Небеса на онај начин на који су Га Свети Апостоли видели да узлази на небо“ (Тачно изложење православне вјере, књ. IV, 26) „Доћи ће савршени Бог и савршени човек, са Славом и Силом. Нико нека га не очекује са земље, него свак нека га очекује с неба, како је Он Сам потврдио“.

Господ је закључио науку о крају света и о Свом. Другом доласку следећом поуком и завештањем: „Пазите на себе да не отежају срца ваша многим једењем и пијанствои и бригама овога свијета и да не наиђе на вас Дан тај. Јер ће он доћи на све који живе на земљи“.

Овим речима Господњим, овим саветом, овом заповешћу Његовом забрањује се плотски живот и претеривање у земним бављењима што све заједно претвара човека од духовног у плотског и вештаственог, нагони да заборавља вечност и Бога, вуче у падање у све грехе. У срце које није ограђено и није запечаћено сећањем на Бога и страхом Божијим, лако улазе све страсти, у њега продире духовни мрак, непознавање Бога.

За људе који проводе плотски, греховни живот, опијене и обастрте његовим маглуштинама, наступиће Долазак Господњи као мрежа ловачка. Та мрежа обухватиће читаво човечанство. Побећи, искобељати се из ње неће бити могуће никоме. Знајући то, пребивајмо у постојаном трезвењу.

Прибегавајући Богу учесталим, и непрестаним умилењем и плачем испуњеним молитвама, и текући и одржавајући у себи Царство Божије живљењем по Вољи Божијој, узмоћи ћемо да се избавимо из ланаца и замки греха и кнеза овога света, Божијом Благодаћу и Силом.

Узмоћи ћемо, са добром надом и духовном извјесношћу у помиловање и спасење стати пред Судију Непристраснога, који ће нам изрећи пресуду, што ће одлучити судбину нашу за вечност.

Амин