Српски владари са Светом Гором имају нераскидиву везу коју је успоставио још Свети Сава Први Српски, када је заједно са оцем, а својим духовним сином, пређашњим моћним великим жупаном, а потоњим смерним монахом Симеоном обновио запустели манастир Хиландар и ударио темељ српској васионој духовности.

Скоро да нема нити једног краља ни цара из дома Немањића који обилно није даривао све светогорске светиње-укључујући и сада толико актуелни манастир Есфигмен.

Подсетимо, грчки полицајци покушавају да из ове светогорске светиње иселе монахе који су се одвојили од званичне православне цркве, док њих 118 који су се забарикадирали унутра поручују да ће пружити отпор и жртвовати се.

Не улазећи претерано у лавиринте замршених односа овог древног манастира са Васељенски патријархом, морамо рећи да је Есфигмен српски колико и грчки-таман толико што му је ктитор Србин! Додуше, нови ктитор, али ипак ктитор. 

Деспот Ђурађ Први Бранковћ, на молбу манастирског братства које, притиснуто материјалним тешкоћама, окреће главу ка српским крунисаним главама, које никада нису жалиле злата када је помоћ овој ''Монашкој републици'' у питању, издаје повељу. У историји познатију као Есфигменска повеља. 

Бранковић ову повељу издаје 1429. године, дакле само две године од ступања на деспотски трон који му је остао од његовог ујака, а сина на Косову пољу страдалног кнеза, од Цркве и народа прозваног царем, Лазара Хребељановића.

- По неизреченом милосрђу и човекољубљу владара мог слатког ми Исуса Христа и по његовој свемилосној доброти одабрао је смиреност моју и поставио ме за наследника родитеља мојих, за господара Србима. Тако сам ја деспот Ђурађ милошћу божјом у Христу Богу правоверни и христољубиви господар Срба са од Бога дарованом ми побожном и христољубивом господарицом деспотицом госпођом Јерином - започиње повељу српски владар.

Овај врло важан документ из 15-ог века сведочанство је да Срби нису били заштитиници и ктитори само једне светиње на Светој Гори-Хиландара, већ да су имали могућност, економску првенствено, да своје покровитељство шире широм Атоса.

- Молимо и онога кога ће Бог изабрати да буде наследник после нас престола нашег, било сина нашег, било неког из рода нашег, или неког другог, да ово наше завештање не буде нарушено, него потврђено. Ако се неко обузет завишћу или лакоумством усуди да наруши било шта од оног што смо горе записали, тај да је проклет од Господа Бога Сведржитеља и врховних апостола, и од триста осамнаест светих и од Пречисте Богоматере и од силе часног и животворног крста, и од дванаест светих и свехвалнихбогоносних отаца у Никеји, и од свих светих који су од почетка света угодници Господњи. Задатом речју и заповешћу господства нашег утврдило се и записало се године 6938. месеца септембра 11. у патријаршији у Жичи. Милошћу Божјом господар Срба деспот Ђурађ - завршава повељу син, у народној епској традицији толико оклеветаног Вука Бранковића.

Дакле, овај, сада толико у жижи јавности светогорски манастир, имао је за новог ктитора Србина-Ђурађа Бранковића.

Извор: "Вечерње новости"