Када наш љубљени патријарх оде демонима у пакао, где су сви издајници Цркве, онда не сумњам да ће не само бити објављивања у црквеним медијима о његовом безакоњу и о онима који га сада подржавају, већ је сасвим вероватно да ће курс подлости и издаје који је унесен у Цркву бити ревидиран. Не знам да ли ћу доживети та времена јер... људи који пишу истину (а ја сам написао доста истина о непријатељима Цркве и Русије, о католицима и филокатолицима) ретко умиру природном смрћу. Али, када сви ћуте, онда ће, како је речено, и камење да проговори о безакоњу јер издаја Цркве и Православља није нешто што се може толерисати (бар у мом координатном систему).

- уз сво обиље скандала око Илариона Алфејева, није га било могуће учинити педерастом. Очигледно, неко је то заиста желео, али све ово не иде да му створи слику хомосексуалца, што значи да је све остало већ у питању. Тјуренков није анализирао даљи развој ситуације, али узалуд. У чему је проблем? Проблем је у томе што патријарх сада ставља под забрану и рашчињава у серијама и постоји шанса да због такве политике после смрти буде препознат као, рецимо, не сасвим исправан у својим одлукама и да ће многи случајеви бити поново размотрени. А то, заузврат, значи да чак и ако је Алфејев сада лишен свега одједном, онда ће под следећим патријархом поднети жалбу, а обиље веза и блабла може добро да обави свој посао и он и даље има добре шансе да се прикаже као исповедник и мученик под патријархом тиранином.

– истиче се да су његова књижевна дела заправо туђа дела, које он сам физички није могао да напише. Односно, пословно гледано, нема замерки – поштено је ангажовао гомилу талентованих људи који су, за паре или за прилику да добију нека места, радили као црнци на галијама, а Иларион је то потом издао као своје радове, зарадио много новца и представио се друштву као одређена вредност како би додатно појачао своје активности у лику суперталентоване личности. „Цариград“ све ово обично објављује, нажалост, само о епископима који су пали у немилост и изгубили све, а ја заиста желим да питам једног „православног олигарха“ који влада „Цариградом“: зашто је то тачно? Зашто ваш ресурс у вези порочних јерараха постаје коректан тек након њиховог кажњавања? Има нешто непријатно у овоме. Али, како кажу, боље икад него никад. Мада, добро се сећам како сам једном покренуо тему да Иларион физички није у стању да пише таква књижевна дела, посебно комбинујући то са активностима шефа ОВЦС-а, а на мене се одмах бацило јато хакера храњених од патријарха, уз опште ћутање оних који данас пишу. Али ово је... свакодневица, већ сам навикао да су за истину тукли, туку и тући ће. Али неко то мора да каже људима.

А ево која је најважнија ствар која је покренута у овој публикацији и опет постоји нијанса.

– у публикацији се директно наводи да је за 13 година свог деловања као поглавара ОВЦС-а Руске православне цркве Алфејев водио политику бељења лика јеретика из Ватикана. Чак је и сама реч јеретик истиснута из оптицаја. Врло је исправно наглашено да је у ствари мислио у смислу очигледног унијате, који је водио политику зближавања Руске православне цркве и јеретика католичке цркве. Опет се тачно наглашава да су под њим уведени програми размене са РКЦ, неки блиски људи послати на студије у католичке институције итд. Шта се не каже? Па, на пример, да су постојали и програми са посетама наших свештеника Ватикану, где су били планирани сусрети са Фрањом да се покаже колико је добар и позитиван, а неки клирици попут Бабкина су после тога почели да пишу да већ признајемо „сакраменте“ јеретика и да не треба веровати у „спекулације“ да је Ватикан на неки начин повезан са Мајданима – то су, кажу, теорије завере и мрачњаштво. Па да, није ваљда епископ УГКЦ рекао да су половина свих учесника Мајдана у Кијеву парохијани УГКЦ. А ово сам вероватно замислио када сам пар месеци пре почетка Мајдана у Белорусији јавно предвидео да унијати и католици спремају протесте у овој земљи. На срећу, имао сам контакт у руководству МУП-а Белорусије и убрзо након почетка протеста предао сам гомилу материјала који су стављени на сто начелника МУП-а. Последице сви знате – за разлику од личности попут Бабкина, руководство Белорусије је упознато са стварима, анализирало је да су свештенство РПЦ и УГКЦ на челу многих протестних колона, а њихове цркве су биле места окупљања за демонстранте, након чега је Кондрусијевич депортован из Белорусије, најнасилнији свештенство је угушено, а протести су почели да јењавају.

Тако долазимо до најзанимљивијег и најважнијег: у ком периоду су почели ови активни програми размене искустава са католицима? А ту је невоља у томе што су почели, углавном, после 2016. године, када је не Иларион Алфејев, већ наш вољени Патријарх Кирил одржао састанак са поглаваром јеретика Франциском. Управо је овај сусрет дао подстицај свим овим путовањима свештенства у Ватикан и другим „разменама искустава“. И да будемо искрени: да ли неко озбиљно мисли да је Алфејев 13 година заредом спроводио моћне прокатоличке програме, а патријарх Кирил, коме је ОВЦС био уточиште, све то није видео ни знао? Рећи ћу и више. У чланку се не помиње тако срамотан тренутак за Руску Православну Цркву као што је слање представника Руске Православне Цркве на заједничке молитве са јеретицима у оквиру екуменских богослужења. Али сви знају шта је то било. Дакле, када сам питао људе на високим положајима шта се дешава, један од њих је једноставно показао прстом и рекао: „Па, разумете одакле долази Иларионова команда да пошаље запослене ОВЦС на ове догађаје?“ И да, разумео сам. Иако сам схватио то писање о патријарху у то време, да је издајник Цркве и да је као верно дете Никодима Ротова заправо унијат, он то тада није свесно чинио јер схватио сам да то не би изазвало никакве промене и зато сам, на исти начин, све ове године свесно писао о пипцима овог тумора на телу Цркве: о Алфејеву, Кордочкину, Остањину и многим другима који су јавно издали Православље и Руску Православну Цркву, при чему је директно повезан са делатношћу патријарха Кирила. Када пишете као запослени у ОВЦС-у Руске Православне Цркве Остањин је парохију претворио у центар проукрајинске пропаганде и донирао разним фондацијама Украјини, или објављујете материјале људима о томе како је ОВЦС послао свог запосленог на заједничко молитве са јеретицима, онда људи јасно виде да нешто није нормално у Цркви да су то процеси туђи Цркви и Православљу. Стога је дуги низ година требало показати само последице, а не узрок болести у Цркви. Јер разлог је патријарх, који је у позицији са које је фактички уништио саборност и на њега нема никакве полуге. Мада, они са мозгом су одмах схватили да није сам Алфејев послао свештенство на заједничке молитве са јеретицима, већ је то учињено по налогу патријарха. То је постало сасвим јасно када је, на бројне молбе верника и свештенства Патријаршији по овом питању, једног дана Патријаршија, коју је представљао Патријархов секретар, протојереј. В.Диваков је дала одговор у вези са саслужењем, истичући да се ово свештенство не може оптужити за отпадништво по канонима јер су то наводно веома стари канони и реалности нашег времена захтевају тумачења која могу да дају само свештенство – тј. патријарх: „Примена древних канона које помињете на савремену стварност захтева опрезност. Питање тумачења канона не може се решавати изоловано од позиције црквене хијерархије“, наводи се у званичном документу. Па, сви су разумели да ако се учешће у екуменистичком сабату догоди једном или двапут, онда се може покушати рећи да је то лична иницијатива Алфејева, за коју патријарх Кирил наводно није знао. Али када је чак и цео епископат Руске Православне Цркве послат у Ватикан на екуменистичку молитву са папом, само чисти идиоти или они који свесно нису желели да разумеју нису могли да разумеју КО је донео одлуку. Као што је Тјуренков исправно рекао на почетку своје публикације, „између принципа „да се прљаво рубље не пере у јавности“ и „боље је горко, али истина“, друго је увек пожељније. Дакле, горка истина је да је Алфејев, као и многи други, управо умотворина патријарха, који је деловао у оквиру односа са католицима УВЕК, УВЕК, УВЕК, управо на предлог патријарха и тачно како он каже.

Осим тога, видимо да промена од Алфејева у Севрјука ништа није променила у односима са Ватиканом. И прокатоличке личности се култивишу на потпуно исти начин. Дакле, недавно је Севрјук у епископију увукао румунског русофоба Прутјануа, који студира у католичкој образовној установи и уопште никоме не смета што јавно пљује Русију, руски народ, руске власти и учи од католика – он је епископ под старатељством ОВЦС-а  и може му се.

Стога, говорећи у наше време о активностима Алфејева, морамо схватити да је он у потпуности замисао и гласноговорник воље патријарха. Ово не ослобађа Алфејева одговорности, али директно поставља питање одговорности Гунђајева.

Да, разумем да у нашим условима нико не може да позове патријарха на одговорност за живота и да га рашчини због очигледног безакоња и издаје Православља, али о томе треба директно и искрено да говоримо како би људи разумели ШТА се дешава и када наш љубљени патријарх оде демонима у пакао, где су сви издајници Цркве, онда не сумњам да ће не само бити објављивања у црквеним медијима о његовом безакоњу и о онима који га сада подржавају, већ је сасвим вероватно да ће курс подлости и издаје који је унесен у Цркву бити ревидиран. Не знам да ли ћу доживети та времена јер... људи који пишу истину (а ја сам написао доста истина о непријатељима Цркве и Русије, о католицима и филокатолицима) ретко умиру природном смрћу. Али, када сви ћуте, онда ће, како је речено, и камење да проговори о безакоњу јер издаја Цркве и Православља није нешто што се може толерисати (бар у мом координатном систему).

Превод: "Борба за веру"