За 40 дана, УН ће потписати „Пакт за будућност и планетарну ванредну ситуацију“

10. септембра 2024. 79. Генерална скупштина УН одржаће дугоочекивани „Самит будућности“, на којем ће земље потписати такозвани „Пакт будућности“ (Pact of the Future), који ће бити важан корак ка стварању светске владе.

Док се Уједињене нације припремају за 79. заседање Генералне скупштине УН, чини се да шира јавност опасно није упозната са плановима УН за будући самит. Очекује се да ће на самиту државе чланице прогласити „планетарну ванредну ситуацију“ као део такозваног „Пакта за будућност“.

Иако је ГС УН годишњи састанак, овогодишњи састанак је јединствен јер додаје Самит о будућности, који ће се одржати у Њујорку 22. и 23. септембра. Самит се ради најмање од 2022. године, након поновљених позива генералног секретара УН Антонија Гутереша да преусмери финансијска средства за брзо постизање циљева Агенде за 2030. које су УН поставиле 2015. године.

У септембру 2021. године, генерални секретар је објавио свој извештај „Наша заједничка агенда“, који је позвао на убрзану имплементацију Циљева одрживог развоја и обавеза садржаних у Декларацији УН75. Наш укупни дневни ред такође позива на Самит о будућности како би се „изградио нови глобални консензус о припреми за будућност која је пуна ризика, али и могућности“.

На веб-сајту „Самит будућности“ се наводи да ће резултат будућег пакта бити „свет и међународни систем који је боље припремљен да се носи са изазовима са којима се сада суочавамо“. Будућни пакт ће вероватно бити још један корак ка свету којим ће управљати неизабрани интернационалистички политичари.

Током „Самита о будућности“, државе чланице УН ће такође вероватно гласати о радикалним променама у самим УН – оно што неки називају УН 2.0 – и о самој природи начина на који националне државе доносе одлуке о будућности планете. УН су такође недавно објавиле свој план за потписивање „Глобалног дигиталног договора“ (Global Digital Compact)  на будућем самиту.

Наведени циљ ГДЦ-а је да „створи инклузивни глобални оквир неопходан за мултилатералну акцију потребну за премошћавање дигиталне поделе, података и иновација“. УН кажу да ће споразум помоћи у промовисању „отворене, слободне, безбедне и дигиталне будућности за све усредсређене на људе“ док ће помоћи у постизању циљева одрживог развоја.

Иако су вести о „Самиту будућности“ и „Пакту за будућност“ почеле да се прожимају независним медијским простором, шира јавност још увек није свесна овог састанка и импликација договора о којима се разговара.

Џефри Сакс: бранилац светске владе

Упркос јавном незнању, будући самит је популаран у академским круговима. На пример, економиста Џефри Сакс је недавно објавио чланак о Самиту у коме велича заслуге напора УН. Сакс је можда познат читаоцима док је председавао Lancet - овим панелом о COVID-19 између 2020. и 2022. године, позицију коју је користио да доводи у питање порекло страха од COVID-19. У марту 2023. Сакс је такође сведочио пред Конгресом САД у вези са финансирањем истраживања повећања функције и „теорије цурења у лабораторији“. Добио је широку покривеност у алтернативним медијима, укључујући Џимија Дора и Расела Бренда.

Међутим, Сакс је дуго био присталица УН и њихових циљева одрживог развоја (Sustainable Development Goals, SDG). Сакс је директор Центра за одрживи развој на Универзитету Колумбија. Такође треба напоменути да је Универзитет Колумбија родно место оригиналног покрета технократије. Сакс је такође председник Мреже УН за решења за одрживи развој и био је специјални саветник генералног секретара УН од 2001. до 2018. године. Он је такође саветовао претходног генералног секретара УН Бан Ки Муна.

Стога не чуди што се Сакс 21. јуна заложио за Самит о будућности и систем светске владе. Наравно, позив на светску владу је формулисан у терминима као што су „мултилатерализам“, али крајњи циљ је исти – крај националних држава и стварање светског управљачког тела са моћи да утиче на националну политику.

„Глобални геополитички систем не пружа оно што желимо или требамо. Одрживи развој је наша наведена сврха, што значи економски просперитет, социјалну правду, одрживост животне средине и мир. Али наша стварност је континуирано сиромаштво усред обиља, растућа неједнакост, продубљива еколошка криза и рат“, написао је Сакс.

Сакс је наставио рекавши да је Самит о будућности фокусиран на решавање „скупа изазова без преседана који се могу решити само глобалном сарадњом“. Према Саксу и технократама у УН, „глобалну политичку кризу“ или вишеструке истовремене кризе не може да „реши ниједна држава сама“.

У ствари, Сакс сасвим јасно даје до знања да његова позиција фаворизује давање више овлашћења УН за спровођење политике за свет.

„У смислу циља реформе система УН, кључ је да се институцијама УН-а да више моћи и да оне буду репрезентативније“, каже он. Сакс такође понавља претходне позиве за новим финансијским инструментима за финансирање трансформације света, укључујући кроз „нови систем међународних пореза“ на емисије CO2, бродарство, авијацију и финансијске трансакције.

Овај циљ реформе међународног финансијског система за финансирање СДГ-а и Агенде 2030. опонаша недавне Гутерешове изјаве у којима је позвао на „нови тренутак у Бретон Вудсу“, позивајући се на злогласни међународни споразум из 1944. којим је основан ММФ. На састанку у Бретон Вудсу усвојена су и правила за регулисање монетарних односа између независних држава, укључујући и обавезу да свака земља гарантује конвертибилност своје валуте у америчке доларе.

Осим тога, документ УН о будућем самиту под називом „Шта ће то донети?“ позива на „Глобални финансијски систем који ради за све“.

„Трансформисана међународна финансијска архитектура одговара сврси: инклузивнија, праведнија, репрезентативнија, ефикаснија и одрживија, која одговара данашњем свету, а не оном какав је изгледао после Другог светског рата. Ова архитектура проактивно улаже у Циљеве одржвиг развоја и борбу против климатских промена и будуће генерације“.

Ови позиви одражавају сличне позиве упућене током „Самита новог глобалног финансијског пакта“ одржаног у Паризу, Француска, у јуну 2023. Самит, који је предводио француски председник Емануел Макрон, дочекао је 50 шефова држава, представника невладиних организација и организација цивилног друштва, да разговарају о напорима да се ресетује међународни финансијски систем као део даљег напретка ка Агенди 2030 и циљевима Net Zero.

Француска влада је саопштила да је циљ састанка „изградња новог уговора између [глобалног] севера и југа“ који би боље опремио земље да се боре против сиромаштва и климатских промена. Самиту су присуствовали амерички председник Џо Бајден, немачки канцелар Олаф Шолц, британски премијер Риши Сунак и бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва. Поред шефова држава, самит је организован уз подршку Фондације за отворено друштво, Фондације Била и Мелинде Гејтс, Фондације Рокфелер и других.

Веза са Стимсон центром

Једна организација са седиштем у САД која помаже да се промовише заговарање Самита будућности је Стимсон центар, аналитички центар који себе описује као „нестраначку, непрофитну“ организацију посвећену анализи питања која утичу на међународни мир. Центар Стимсон се фокусира на нуклеарно ширење, управљање водним ресурсима и реаговање на хуманитарне кризе, укључујући проглашену климатску кризу. Центар такође саветује америчке и међународне институције.

Центар Стимсон је основан 1989. године и назван је по америчком адвокату и политичару Хенрију Л. Стимсону. Служио је као војни секретар под америчким председником Френклином Делано Рузвелтом 1940, војни секретар под председником Тафтом и државни секретар под председником Хувером. Стимсон је такође имао „директну контролу над пројектом Менхетн“, тајним покушајем владе САД да развије нуклеарно оружје, према Служби националних паркова.

Рокфелерова фондација обезбеђује стотине хиљада долара грантова Стимсон центру од 2020. Иако Гејтс фондација није повезана са њиховим радом на климатским променама, донирала је скоро милион долара Стимсон центру 2008.

Центар Стимсон је доследно промовисао Самит будућности, укључујући писање мишљења објављених на опскурним веб локацијама и одржавање виртуелних конференција о недавним дешавањима.

Средином јула, Стимсон центар је одржао догађај под називом „Перспективе и приоритети САД за будући самит УН“. У плану састанка се наводи да је „потреба за иновативним глобалним управљањем сада хитнија него икада да би се боље испуниле постојеће обавезе УН-а као што су циљеви одрживог развоја, Париски климатски споразум и принципи Повеље УН-а“.

Представници Стимсон центра, као и Мишел Сисон, помоћница америчког државног секретара за међународне организационе послове и дугогодишња дипломата УН, и др Естер Бример, бивша помоћница државног секретара САД за питања међународних организација, коментарисали су током дискусије.

Током дискусије, Сисон је истакао подршку владе САД будућем самиту и циљевима одрживог развоја УН.

„Такође подржавамо признавање у нацрту будућег пакта важности напора УН да развију протоколе за платформу за ванредне ситуације у случају даљих сложених глобалних шокова“, рекао је Сисон.

Овај позив за стварање Платформе за хитне случајеве и проглашење „Планетарног ванредног стања“ један је од потенцијално најопаснијих аспеката Будућег самита.

Планетарна ванредна ситуација

Верзија нултог нацрта будућег пакта говори о потреби за „Платформом за хитне случајеве“ која би се активирала у случају „шока који би погодио многе регионе света“ и, према УН, захтева „кохерентну, координисану и вишеструки одговор."

У нацрту се такође наводи да било која платформа за хитне случајеве „неће бити стална институција или тело“. УН такође наводе да ће „одлука о сазивању платформе за ванредне ситуације“ „у потпуности поштовати суверенитет, територијални интегритет и политичку независност држава“.

УН нису једина организација која промовише идеју о проглашењу ванредног стања на планети. Организације повезане са УН, као што је Комисија за управљање климом (CGC), такође се укључују у забаву.

Комисију за управљање климом сазвала је Маја Гроф, чланица Глобалног форума управљања са широким везама са технократама, укључујући Рокфелерову фондацију, која је помогла у финансирању рада ЦГЦ-а. Ово има смисла када се сетите да је 2023. године Рокфелерова фондација јасно ставила до знања да је климатска агенда постала њихов нови фокус. Стимсон центар је такође „блиски партнер“ Комисије за управљање климом.

Крајем новембра 2023., непосредно пре отварања Конференције УН о климатским променама COP28, Комисија за управљање климом објавила је извештај под насловом „Управљање нашим планетарним ванредним ситуацијама“. Овим извештајем, ЦГЦ наставља своје залагање за ажурирање начина на који размишљамо о управљању.

У Управљању нашим планетарним ванредним стањем, под „Иновације у међународном управљању у блиској будућности“, ЦГЦ поново каже да УН треба да прогласе планетарну ванредну ситуацију:

„Због тога позивамо Генералну скупштину УН на Самиту о будућности 2024. да прогласи планетарну ванредну ситуацију, признајући да трострука планетарна криза представља озбиљну претњу глобалној стабилности и безбедности, што, између осталог, треба да буде подржано сличним декларацијама УН органима и агенцијама, регионалним властима и националним и локалним властима.”

Они такође понављају позиве за стварање „Платформе за хитне случајеве“, која се помиње у нултом нацрту Пакта за будућност. Извештај препоручује стварање „Планетарне платформе за хитне случајеве“ за решавање брзо нарастајућих утицаја климатских промена.

Позив за ванредно стање на планети можемо пратити до злогласне, али мало познате групе Римски клуб. Извештај ЦГЦ-а из новембра 2023. чак примећује да је вера у „поликризу“ „препозната у раду пројекта Планетарне ванредне ситуације Римског клуба“. Ова референца на Римски клуб открива још један разлог зашто би јавност требало да буде забринута стрмљењем  ка планетарној ванредној ситуацији и тврдњи о преласку планетарних граница.

Римски клуб позива на проглашење ванредног стања на планети најмање од 2019. године, објављујући свој „План за ванредне ситуације планете“. Извештај је ажуриран у августу 2020, након појаве COVID-19. План за хитне случајеве Римског клуба је описан као „мапа пута за владе и друге заинтересоване стране да трансформишу наша друштва и економије како би обновили равнотежу између људи, планете и просперитета“.

Као и са Нултим нацртом будућег пакта и извештајем Комисије за управљање климом за 2023., Римски клуб позива земље да прогласе ванредно стање на планети и усвоје План за ванредне ситуације на планети. Они кажу да би такав план требало да буде „заснован на хитној потреби да се емисије гасова стаклене баште смање за најмање половину до 2030. године“.

Ови екстремни позиви за смањењем емисија гасова стаклене баште, посебно угљеника, навели су неке истраживаче да закључе да је водећа филозофија Римског клуба заправо вера у еугенику прикривену као лажни еколошки програм. Разумевање историје организације може дати неке назнаке.

Римски клуб је основан 1968. године и играо је важну улогу у развоју познатијег Светског економског форума (СЕФ). За 50. годишњицу СЕФ-а, организација се осврнула на њену историју и напоменула да је на састанку 1973. Аурелио Печеи, италијански индустријалац који је са Александром Кингом основао Римски клуб, одржао говор о својој сада већ озлоглашеној књизи. „Границе раста“. Александар Кинг је такође био одговоран за каснији извештај објављен 1991. године под насловом Прва глобална револуција. Овај контроверзни извештај укључује део под насловом „Заједнички непријатељ човечанства је човек“, који садржи овај често цитирани одељак:

„У нашој потрази за новим непријатељем који би нас ујединио, дошли смо до уверења да загађење, претња глобалног загревања, несташица воде, глад и слично одговарају овоме. Узети заједно и у интеракцији, ови феномени заиста представљају заједничку претњу која захтева солидарност свих народа. Али називајући их непријатељима, упадамо у замку на коју смо већ упозорили, наиме, бркамо симптоме са узроцима. Све ове опасности су узроковане људском интервенцијом, а то се дешава само кроз промену. Дакле, прави непријатељ је само човечанство“.

Шта ће се догодити након Будућег самита?

Као што примећује Мишел Сисон у свом излагању у Стимсон центру, глобалистички састанци се надовезују једни на друге, постепено додајући нове елементе технократској држави. Дакле, иако је будући самит важан, то неће бити последњи покушај да се човечанство гурне ка једној светској влади.

„Самит о будућности је корак, то је важан корак, то је само један корак у низу напора да се попуне празнине и учини УН ефикаснијим у решавању ових питања“, рекао је Сисон.

Сисон такође напомиње да ће се рад на трансформацији УН у светску владу наставити на будућим састанцима, укључујући Други светски самит за друштвени развој.

„Други светски самит за друштвени развој“ требало би да се одржи 2025. године, скоро 30 година након првог Светског самита за друштвени развој у Копенхагену, у Данској. УН кажу да самит 2025. „има за циљ да подстакне подршку обавезама из Копенхагена” и унапреди Агенду УН 2030 за одрживи развој.

Једно је јасно: будући самит, будући пакт и декларација о планетарном ванредном стању захтевају више пажње. И брзо. У супротном, слободно мислећи људи света наћи ће се у истој позицији у којој смо се често налазили – осврћући се у прошлост, осврћући се уназад, пожелевши да смо обратили пажњу пре него што је било прекасно да зауставимо напредовање технократије.

Ако желимо да озбиљно изазовемо Стимсон центар, Рокфелерову фондацију, Гејтс фондацију, Уједињене нације, Светски економски форум и многе друге пипке ове хоботнице владе у сенци, морамо ово сазнање ширити што је даље могуће и што брже можемо.

Са мање од 60 дана до самита УН о будућности и потенцијалног проглашења ванредног стања на планети, морамо учинити све што је у нашој моћи да обавестимо јавност о овом састанку и опасностима које он представља за национални суверенитет, а самим тим и индивидуални суверенитет.

Осим образовања маса, морамо се припремити и за Велико ресетовање, Агенду 2030 и 4. индустријску револуцију коју су предложили УН и СЕФ да постану стварност у овом или оном облику. То не значи да треба да „одустанемо“ и уступимо своје слободе технократама. Уместо тога, морамо признати да изборна политика и гласање за председничке манекене неће довести до веће слободе у нашем животу или за будуће генерације.

Превод и приређивање: "Борба за веру"