АНТОЛОГИЈСКА СЦЕНА ЗА ИСТОРИЈУ И НА ПОНОС СВИМ СРБИМА

Православни Србин, наш прослављени режисер Емир Кустурица (коме је крштено име Немања), сео је барабар са Председником Руске федерације Дмитријем Медведевом на свечаности доделе награда Фонда јединства православних народа у највећој руској Цркви Христа Спаситеља у Москви, урученој од стране Патријарха Сверуске Цркве Кирила у центру Москве.

Може ли се замислити већа част од ове, да су само њих двојица седећи у спојеним фотељама првог реда званица ове свечаности после међусобног руковања потом разговарали у сцени која је медијски обишла цео свет.

Не постоји други могући сусрет неког нашег човека са неким другим човеком из целог света који би по значају засенио овај виђени.

Било би бледо и дегутантно да је Емир сео поред америчког председника Обаме или неког од челника Европске уније јер то не би имало овакав утисак значаја по понос и историју наше земље Србије и нашег Српског народа.

Сјај самог Храма Христа Спаситеља у Москви, значај Православне Русије за опстанак изворног Православља и нашег идентитета као Српског народа, у истом контексту веза бројчано већег и мањег али по значају у историји идентичних народа, сам по себи говори да нас ова тема утврђује да морамо опстати као духовно непромењен народ у саборности Православља.

Садашњи лауреат овог признања у свом надахутом говору на пријему награде рекао је реченицу старца Зосиме, цитат из "Браће Карамазових" Ф.Достојевског "засијаће звезда једног дана и са Истока" који нам сам за себе говори због чега је баш Кустурица изабран.

Некада у прошлости, на пример у серији "Вук Караџић" гледали смо скупове и заседања Свесловенских народа а данас се та "звезда" од стране тих истих народа тражи само на западу материјалистичком и тако нестаје полако многоземаљског и многонародног Словенског духа који нас је као земље источног савеза зближавао.

Остали су значи од читавих земаља и народа само појединачни примери личности какав је Емир Кустурица који трагају за јединством Православних народа и раде на његовом учвршћењу и опстанку.

У светлу одржавања избора нашег новог Патријарха Српске Православне Цркве врши се опсежна медијска хајка на Владике такозване традиционалисте, а потом означене још радикалније као конзервативце са наводном оптужбом да нашу Цркву воде у изолацију или још неко горе стање затворености према другим народима и вероисповестима.

Православље је једно и непроменљиво, као што је Црква једна Православна и свака прича да можемо прихватити савез са другим "Црквама" које то нису и другим облицима јереси кроз екуменистички савез нема оправдања у нашој вери и народу следећи историју постојања наше Српске Православне Цркве.

Емир Кустурица нам утире пут јединства са Руском Православном Црквом и тужан је пример Владика СПЦ екуменистичког опредељења који раде супротно од њега.

Зар својим примером који је Руска федерација препознала и наградила, и то наградила заједно са својим Председником Дмитријем Медведевом, изабрани Србин Емир Кустурица треба истовремено да нас задивљује и посрамљује, зато што смо изгубивши православни дух постали заслепљени Европском унијом хрлећи да што пре постанемо унијати, заборавивши своје претке мученике који су својом крвљу исписали нашу многовековну историју борбе "за Крст часни и слободу златну".

Економске интеграције Европске Економске заједнице су једно и могу бити нешто прихватљиво из само егзинстенцијалних разлога, али екуменистички савез са другим јеретичким вероисповестима је нешто сасвим друго и неприхватљиво у смислу опстанка наше Српске Православне Цркве. Емир Кустурица је то препознао и много пута доказао немајући "длаку на језику" у дијалозима и комуникацији са муслиманским фундаменталистима и хрватским националистима из разних сфера јавног живота.

Да ли то треба на исти начин да препозна и поштује наше челништво земље Србије на политичком и на црквеном пољу хијерархија.

Са жељом да Господ Бог наш нам подари снагу да изнедримо још великих људи какав је Емир Кустурица да би наша историја наставила са светлим примерима Његошевским, Светосавским, Свето-Николајевским, Ава Јустиновским, примерима попут Патријарха Павла и других људи великих попут њих, који би нам дали даљу будућност у континуитету наше велике Српске историје.

У Чачку, дана 22.01.2010. године                                Томислав Ерић, адвокат.