Црквени Устав и предање Српске Цркве захтевају обавезан пост на води, молитву и исповест пред причешће, да би се опростили и блудни поглед и гнев на брата по искушењу и неопрезности, а не хотимице и намерно. Међутим, данашњи новотарци причешћују блуднике и убице на свакој литургији и томе се не треба чудити, јер њихову цркву не води Дух Свети, него јеретици.

*

Овако говоре апостоли у посланици: „Изволи се Светоме Духу и нама, да никакве веће тегобе не налажемо вама, осим ових нужних...“, и тако апостоли исповедају да Дух Свети управља Црквом Светих. Тако говори апостол Павле: „Бог није Бог немира (буне), него мира, као што је у свима Црквама Светих“ (1Кор.14:33). Тако исто су дужни и сви епископи и свештеници и монаси и сви хришћани да исповедају да Дух Свети управља Црквом Светих. Мада хришћани не исповедају тако, јер се боје хуле на Духа Светога, ипак после сваке одлуке хришћани морају да чекају потврду од Духа Светога, иначе ако нема потврде Духа Светога свака човечија одлука мора бити поништена. Јер једини Дух Свети може да води Цркву Светих и зато свака човечија одлука без потврде Духа Светога мора бити поништена. А каква је та потврда Духа Светога, о томе говоре Дела Апостолска: „А још док говораше Петар ове речи, сиђе Дух Свети на све, који слушају слово... Тада одговори Петар: еда ко може воду забранити, да се не крсте ови, који Дух Свети примише као и ми“ (Дап.10:44-47)? О томе исто говори апостол Петар на сабору: „Па кад почех говорити (незнабошцима), сиђе Дух Свети на њих као и на нас у почетку. Тада споменух реч Господњу, како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим. Па ако једнак дар даде Бог њима као и нама, који смо веровали у Господа нашег Исуса Христа, онда ко сам ја да бих могао забранити Богу“ (Дап.11:15-17)?

Обрати пажњу да су незнабошци примили Духа Светога пре крштења водом и зато апостол каже: „Еда ко може воду забранити, да се не крсте ови, који Дух Свети примише као и ми.“

Али шта ми данас да радимо, кад се Дух Свети не пројављује ни пре, ни после крштења? Ми морамо да држимо благодатно предање Цркве, које су нам предали наши свети Оци и Матере, а то је богомољачко Предање код Срба, и да чекамо да се ипак пројави Дух Свети и да потврди да Он води Цркву, а не ми грешници. Иначе, ако нема потврде да Дух Свети води Цркву – та Црква је лажна и она иде у пропаст као и цео свет данас.

Због тога је по предању остало да се пред почетак молитве или сабора увек призива Дух Свети, и ми говоримо: „ЦRю2 нбcный, ўтёшителю, дш7е и4стины, и4же вездЁ сhй, и3 вс‰ и3сполнszй, сокр0вище бlги1хъ, и3 жи1зни подaтелю, пріиди2 и3 всели1сz въ ны2, и3 њчи1сти ны2 t всsкіz сквeрны, и3 сп7си2, бlже, дyшы нaшz.“ (Превод: Царе Небески, Утешитељу, Душе Истинити, Који си свуда и све испуњаваш, Ризнице добара и Живота-податељу, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке прљавштине, и спаси, Благи, душе наше.)

Дух Свети се пројављује искључиво у светима и сви свети носе име по Духу Светоме, с тим што Дух Свети негде непосредно делује у светима, а негде посредно делује кроз анђеле и свеце Божије, и то можемо видети из Житија преп. Арсенија Великог. У то време била је недоумица међу старцима у пустињи, ко је већи између авве Арсенија и авве Мојсеја, и тада се један старац помолио Богу и имао је овакво виђење: види, преп. Арсеније плови на лађи узводно, јер Дух Свети дува у једра лађе и лађа плови узводно; а преп. Мојсеј плови на лађи низводно и с њим анђели Божији, који управљаху лађом и стављаху мед у уста Мојсију. – Ово своје виђење овај отац исприча осталим искусним оцима подвижницима, и пошто расудише, они се сложише да је Арсеније, који проводи живот у ћутању, савршенији од Мојсија, који прима посетиоце, јер са Арсенијем борави Сам Бог и он плови узводно што је теже, а са Мојсијем су анђели Божији и он плови низводно што је лакше. На крају из овога можемо закључити, да епископи и свештеници најпре треба да беже од људи да би стекли Духа Светога као преп. Арсеније, а затим већ да поучавају људе уз помоћ Анђела као преп. Мојсеј.

У Јеванђељу Господ упоређује Стари и Нови Завет и говори: „Чули сте, како је речено старима: не убиј; јер ко год убије, винован је суду. А Ја вам кажем, да сваки ко се гневи на брата свога сујетно, винован је суду“ (Мт.5:21-22). „Чули сте, како је речено старима: не чини прељубу. А Ја вам кажем, да сваки, који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио блуд (прељубу) са њом у срцу својем“ (Мт.5:27-28). Један свети Отац тумачи ово Јеванђеље и говори: „Спаситељ наш је поглед на жену са жељом приложио блуду и гнев на брата по сујети приложио је убиству, и према томе, ко учини било који од грехова наведених у 5-глави по Матеју, тај није свет и не може се назвати светим, без обзира што није учинио грех на делу. И тај не може да се причести и присаједини Христу, јер пред причешће се чује возглас: Свјатаја Свјатим, а блудник и убица сигурно нису свети.“

Због тога предање Српске Цркве захтева обавезан пост на води, молитву и исповест пред Причешће, да би се опростили и блудни поглед и гнев на брата по искушењу и неопрезности, а не хотимице и намерно. Међутим, данашњи новотарци причешћују блуднике и убице на свакој литургији и томе се не треба чудити, јер њихову Цркву не води Дух Свети, него јеретици, и та Црква мора да пропадне као што је пропала, Византијска Црква и Римска „Црква“. Мада ми видимо да има патријарх у Истамбулу и папа у Риму, али тамо Цркве нема, јер тамо нема Духа Светога, Који води и спашава Цркву Светих.

То је превише строго, то је осуђивање – рећи ће новотарци. А за њих је то престрого и осуђивање, зато што они не држе предање Цркве и слабо посте, слабо се моле Богу, слабо се кају и исповедају, они тако не изгоне зле духове из себе и зато је за њих то престрого и осуђивање. За њих је престрога и Пресвета Богородица зато што не допушта женама приступ на Свету Гору. Међутим, апостол Јован Богослов говори: „Дух је истина“, а то значи: Бог је истина, а човек је лажа; Дух је истина, а тело је лажа. Или можемо рећи: човеков дух је истина, а тело је икона човека или икона демона, ако је у човеку демонски дух. Па ако је у човеку демонски дух, онда на његово тело треба гледати као на утвару и привиђење. Тако кад погледаш данашње људе како се нагрдили, одмах помислиш: они су демони, а не људи, и испуњава се Његошево пророчанство: „У ад ми се свијет претворио, а сви људи – паклени духови“. Према томе, ако гледаш на тело као на утвару и привиђење, онда нећеш пасти у прелест као новотарци, који су одагнали Духа Светога из своје Цркве.