Ова невероватна прича догодила се пре 97 година, тачније 11. августа 1927. године. Многе београдске новине тада су објавиле извештаје под насловом: „Лице цара Николаја II у српском манастиру Светог Наума, на Охридском језеру“.

Објављени чланци говорили су о чувеном руском уметнику, академику сликарства Колесникову, који је позван да ослика нови храм у древном српском манастиру Светог Наума.

Добио је потпуну креативну слободу у украшавању унутрашње куполе и зидова. Изводећи ово дело, уметник је одлучио да на зидовима храма наслика ликове петнаест светаца, постављених у петнаест овала. Насликао је четрнаест лица одједном, али је место петнаестог дуго остало празно, јер је неко необјашњиво осећање приморало уметника да чека.

Једног дана у сумрак уђе у храм. Доле је био мрак, а само су зраци сунца на заласку продирали кроз куполу. Све је около деловало неземаљско и посебно. У том тренутку уметник је видео да празан празан овал који је оставио као да је оживео – а из њега је, као из рама, прогледало жалосно лице цара Николаја II.

Затечен чудесним феноменом, уметник је неко време стајао као укопан на месту. А онда је, под утицајем молитвеног порива, поставио мердевине уз овал и, не исцртавајући угљем обрисе дивног лица, почео је да га поставља четкама.

Својевремено је лично виђао цара неколико пута, састајао се са њим на изложбама и давао му објашњења. Тако се његова жива слика чврсто утиснула у његово памћење. Али онда му се појавио сам цар - и уметник је могао да слика из живота.

Повучен надахнутим поривом, Колесников је радио без одмора неколико сати заредом и, када је завршио овај портрет-икону, направио је натпис испод: „Сверуски цар Николај II, који је примио мученички венац за благостање и срећу Словена“.

Убрзо је у манастир стигао командант трупа Битољског војног округа, генерал Ростић. Пошто је посетио храм, дуго је гледао у лице покојног цара које је насликао Колесников, а низ образе су му текле сузе. Затим је, окренувши се уметнику, тихо рекао: „За нас, Србе, ово је и биће највећи, најпоштованији од свих светаца.

Осећања уметника, који је насликао лице Николаја II у стању високог духовног озарења, директно су пренета на генерала. Била је то права икона – прозор у виши свет, кроз који нас светитељ гледа из вечног живота. Оно у шта он гледа није ментална слика створена маштом верника, већ стварног – живог – становника Царства Небеског.

У историји Руске Православне Цркве познати су бројни случајеви када су светитељи приказани на иконама изненада оживели, тихо изашли из рама икона и чинили чуда пред задивљеним људима...

Свети цару-мучениче Николаје, моли се Богу за спас Русије!

Превод: „Борба за веру“

Извор: „Православни ратник“