Канал Дојче веле је пре неки дан приказао разговор са пензионисаним америчким генералом, бившим командантом копнених снага САД у Европи, Беном Хоџисом. Он је прокоментарисао ситуацију пробоја Оружаних снага Украјине у Курску област. Питања су унапред била глупа, одговори одговарајући.

Мисија оваквих разговора је избацивање информативног смећа које не дозвољава да се сагледа права суштина догађаја и њихове узрочно-последичне везе, а истовремено подстичу ионако агресивна осећања и мржња између зараћених страна.

Коме то треба? Коме треба наше унутарсловенско клање? Очигледно онима који баш не воле Словене, руски народ и православље. Словенство, рускост и православље су суштински неодвојиви. И тако смо ми, православни Словени, руски народ, започели рат са собом. Створили су и прљава уста свакојаких „Хоџиса“ који емитују са свих страна, стварајући утисак да је рат неопходан, праведан и да мора ићи до победничког краја.

Победоносни крај је када се Словени међусобно убијају, Руси, Украјинци и Белоруси нестану са лица земље и то ураде својим рукама. Ко су ти људи који су извршили крвави покољ на земљи наших великих православних предака? Прилично је тешко одредити некога конкретно.

Има много ових људи - то је читава мрежа. Шта захтевају из те мреже? Нема никог одговорног. Не постоји један центар за одлучивање. Тамо уопште нема центра. Где год да кренете, промашићете. Ми све време гађамо поред праве мете. Ударили смо Украјинце – на крају смо сами себе. Украјинци нас ударају — у ствари, ударају сами себе. Ми смо један народ који се под утицајем неких злих сила уништава.

Покољ у себи може да достигне тачку да ће у Руској Федерацији, Украјини или Белорусији устати град против града, село против села, улица против улице. А изнад ове дивље борбе ће седети наш вечити непријатељ. Шта год „најхрабрији“ и „истинитији“ блогери данас рекли на својим блоговима, покушавајући да разоткрију некога ко је одговоран за наше губитке и поразе, све ће то бити празно брбљање.

Мрежа је толико намерно запетљана да је немогуће одгонетнути где је почетак, а где крај. Данас је свака бука у медијима сметња. А ђаво је задужен за ове маневре. У пакленој мрежи, светски банкари, политичари, новинари, генерали, бизнисмени, пекари и стругари, који додају керозин у пламен рата, нису увек директно подређени „маршалу ђаволу” њима често командује „обичан демон”.

Сада из мреже искачу они који нас позивају на револуцију, на смену власти... Али ово неће помоћи, већ ће само погоршати нашу ситуацију. Која је поента у данашњем свету упирати прстом у неког председника или премијера ако је и он у мрежи? У овој мрежи уместо једног председника доћи ће други, а мрежа ће остати мрежа. Биће Хоџеса, биће неких Воробјева, Дроздова, Кацмана, Гордона...

Они ће оправдати крајњу потребу за убиствима, егзекуцијама, бомбардовањем и на крају збрисањем Руса, Украјинаца, Белоруса, свих Словена и целог човечанства са лица земље. За шта? Да би живели добро и удобно. Да живе онлине. У мрежи истих Гордона, предвођених обичним демоном.

Само Бог зна ко је и у којој мери крив за тренутну ноћну мору. Само Бог је у стању да распрши ову ноћну мору и спасе Русију, цео наш Троједини народ и цело човечанство од духова који дрско и смело потврђују своју ђаволску моћ на земљи.

Па да се Богу помолимо! Не неки апстрактни или заједнички бог за све религије. Свака религија има свог бога. Будисти имају једну, конфучијанци другу, комунисти трећу, сатанисти четврту. Нема потребе потврђивати лаж да све религије воде ка једном Богу. Неки „виши ум“, „апсолут“, „нирвана“ уопште није Христос, Син Бога Живога.

Помолимо се Христу – Истинитом Богу љубави и доброте! Без обзира колико пројектила сада буде бачено, наш прави непријатељ неће бити повређен. Остаће потпуно безбедан, а ми ћемо патити. Али ако завапимо у молитви Богу, Господ може одмах, у трену, расејати наше непријатеље. Историја сведочи о томе много. Господ може све.

Сам Господ може да победи непријатеље Цркве и Свете Русије, непријатеље који сањају о власти над светом. Без наших молитава, без наше жеље, Господ неће ништа учинити за нас. Ако нећемо спасење, ако нећемо да идемо Христу, већ желимо да се ослонимо само на своје снаге и верујемо говорницима са телевизије и интернета, онда ћемо сви изгинути. Изгинућемо јер ће наши пројектили летети на нас саме.

Главно оружје у данашњем рату је молитва. Не изазивање гнева и непријатељства, него жива хришћанска молитва. Црквена молитва, молитва покајања, искрена молитва.

Када бисмо имали јаку, живу веру у Христа, могли бисмо победити непријатеља само молитвом. Исти онај непријатељ који данас нашим рукама руши манастире и цркве у Русији и Украјини, који убија стотине хиљада православаца широм руске земље.

Када бисмо имали јаку веру, ми бисмо молитвом покајања призивали милост Божију на наш многострадални народ. А Господ би здробио светског паука, који је исплео паклену мрежу и у њу увукао наш народ и цело човечанство.

Али изгледа да смо се скаменили, лакше нам је да избацујемо прљаве клетве него да изговоримо речи молитве. Чини се да нам је лакше и обичније да страдамо, да будемо повређени и да умремо, него да се покајемо и помолимо на служби у храму Божијем, да се молимо Христу молитвом не фарисеја, него цариника.

Многи већ виде колико је грубо разиграна трагична представа уз сурово крвопролиће на нашој земљи. Многи виде, али не желе да схвате, да смо упали у ову ђаволску замку услед свог прљавог, необузданог живота. Живот без Христа, без праве Љубави.

Кога желимо да победимо ако је абортус за нас норма? Псовке и прљавштина са бине и екрана су норма. Кондоми испред носа деце на полицама продавница су норма. Крађа у космичким размерама је норма. Лицемерје и лаж, чак и на нивоу елите друштва, су норма.

То су наше норме, то су наше традиционалне вредности. „Традиционалне вредности“ пакла су оно што данас често јачамо под маском исправних речи и добрих позива. Да не бисмо изгинули у братоубилачком масакру који су на нашој земљи организовале силе ђавоље, потребне су нам јеванђељске вредности.

Потребан нам је Христос и потребан нам је покајнички вапај Христу.

Плач над нашим гресима, над гресима нашег народа. А чак и ако нас уплаше нуклеарном бомбом, права молитва је јача од нуклеарне бомбе.

Да воскреснет Бог! И расточатся врази Его! Да воскреснет Русь Триединая и расточатся врази ея!

Романов Игор Анатољевич, Центар за црквено-државне односе „Берег Рус“

Превод: "Борба за веру"