Данас новотарци, екуменисти и јеретици владају Црквом. Мада се сви они представљају као „свети“, али они су „свети“ као папа римски и као сви чланови екуменских цркава. А заправо сви они болују од исте болести као Јуда издајник, и као што је Јуда био поред Христа и ништа није видео осим новца, тако и они болују од исте болести

У посланицама апостола Павла имамо највише откривено о Цркви, више него у јеванђељу, и по Апостолу речено: Црква је Тело Христово, а Христос је Глава Цркве. Као што су у телу човечијем делови најбоље и најчвршће сједињени, тако су у Телу Христовом хришћани најбоље и најчвршће сједињени. Осим што Апостол много пута говори, да Црква јесте Тело Христово, он много пута напомиње о Цркви као светој заједници и довољно је да наведемо само посланицу Римљанима: „Препоручујем вам Фиву, сестру нашу, (сушту) праву служитељку Цркве у Кенхреји“ (Рим.16:1). „Поздравите Прискилу и Акилу, сараднике моје у Христу Исусу, који за душу моју своје вратове положише, којима не само ја благодарим, него и све Цркве незнабожачке (језическе): поздравите и домашњу Цркву њихову“ (Рим.16:3-4). „Поздрављају вас све Цркве Христове. Молим вас пак, браћо, чувајте се од оних, који творе раздоре и саблазни мимо учења, коме се ви научисте, и клоните се од њих; јер такви не служе Господу нашем Исусу Христу, него своме трбуху, и благоречијем и красноречијем прелашћују срца незлобивих“ (Рим.16:16-18). „Поздравља вас Гај, домаћин мој и целе Цркве“ (Рим.16:23). Апостол упозорава хришћане да се чувају од расколника и саблазнитеља, који уче „мимо учења, коме се ви научисте“, тј. који уче мимо благодатног Предања, а то су новотарци и екуменисти и јеретици. И Апостол јасно објашњава да је Црква света: „Христос возљуби Цркву, и Себе предаде за Њу, да би освештао Њу, очистивши Је бањом воденом у глаголу (у речи), да би представио Њу Себи – славну Цркву, Која нема скверни (прљавштине), или порока, или нешто од таквога, него да буде света и непорочна“ (Еф.5:25-27).

Ако кажемо да је Црква заједница хришћана, одмах сви новотарци и екуменисти и јеретици одговарају: „Сви знамо то, не треба то да говориш.“ Али Црква није обична заједница или организација или удружење, него Црква је заједница светих хришћана, Којој је Глава – Христос, и Коју утврђује Дух Свети Својом силом. Јер Христос није Глава било какве заједнице, него је Глава свете заједнице, и Дух Свети не утврђује Својом силом било какву заједницу, него утврђује свету заједницу. Исти Апостол говори о Цркви као заједници Светих хришћана и довољно је да наведемо цитате само на реч светих: „У потребама светих примајте учешћа“ (Рим.12:13). „Сме ли неко од вас, кад има тужбу на другога, да се суди од неправедних, а не од светих? Не знате ли, да ће свети (хришћани) судити свету? Па ако ће се кроз вас судити свет, зар сте недостојни малих судишта? Не знате ли, да ћемо анђелима судити, а камоли житејска (дела)? А ви, кад имате житејска судишта, ништавне у Цркви, такве посађујете. На срамоту вама говорим: зар нема међу вама ниједан мудар, који може расудити међу браћом својом? Него брат са братом суди се, и то пред невернима. И то је већ свакако поразно за вас, да имате тужбе међу собом. Зашто радије не претрпите неправду? Зашто радије не поднесете лишавање? Него ви сами вређате и лишавате, и то браћу“ (1Кор.6:1-8). „Јер Бог није Бог немира (буне), него мира, као што је у свима Црквама светих“ (1Кор.14:33). „Јер служење те службе не само да испуњава лишења светих, него и изобилује многим благодарењима Богу“ (2Кор.9:12). „Мени најмањем од свих светих дана је ова благодат, да благовестим у незнабошцима (у језичницима) неиследиво богатство Христово“ (Еф.3:8). И Тај (Христос) је дао, једне апостоле, а друге пророке, и једне благовеснике, а друге пастире и учитеље, према савршењу светих на дело служења, на изградњу Тела Христовог“ (Еф.4:11-12). „Јер имам велику радост и утеху у љубави твојој, јер починуше нутрине светих тобом, брате“ (Филим.1:7).

И ово мало, што смо навели, довољно потврђује да Црква јесте Заједница Светих хришћана, а не заједница било каквих хришћана и новотараца и екумениста и јеретика. А како треба улазити у Цркву светих? Раније су хришћани улазили у Цркву светих са страхом Божијим, и стидом и смирењем покривали су своје страсти и временом се лечили, и као недостојни нису толико често приступали причешћу. А данашњи лажни хришћани не крију своје страсти и улазе у Цркву без страха Божијег и често приступају причешћу без стида и смирења – толико су безобразни данас хришћани. А то су они видели и научили од безобразних епископа и свештеника и многих монаха, који не крију своје страсти, јер за њих Црква није Црква светих хришћана, него једна од екуменских заједница.

Осим тога, Апостол тврди да ће свети хришћани судити и свету и анђелима, и Апостол се чуди и пита хришћане: „Сме ли неко од вас, кад има тужбу на другога, да се суди од неправедних, а не од светих? Не знате ли, да ће свети (хришћани) судити свету? Па ако ће се кроз вас судити свет, зар сте недостојни малих судишта? Не знате ли, да ћемо анђелима судити, а камоли житејска (дела)“? А данас би било смешно кад би Апостол питао: „Сме ли неко од вас да се суди код неправедних а не код светих, кад нема ни црквеног суда ни светих у Цркви, него све помрачени епископи и свештеници и њихово стадо помрачено страстима“? И како би се данас Апостол чудио, кад нема ко да суди у Цркви, јер помрачени страстима не могу да суде, него само свети хришћани. Па ако нема светих хришћана, ту нема ни Цркве, јер Црква је заједница светих хришћана, а не било каква заједница.

Осим тога, Апостол заповеда: „Чувајте се од оних, који творе раздоре и саблазни мимо учења, коме се ви научисте (тј. мимо благодатног Предања), и клоните се од њих“. А данас је тешко да се сачуваш и уклониш од новотараца и екумениста и јеретика, јер они сада владају Црквом. Мада се сви они представљају као „свети“, али они су свети као папа римски и као сви чланови екуменских цркава. А заправо сви они болују од исте болести као Јуда издајник и као што је Јуда био поред Христа и ништа није видео осим новца, тако и они болују од исте болести. И ми видимо да у Цркви сада нема никакве заједнице, него се Црква претвара у организацију за подршку политичарима.