Народ који ратује са Небом осуђен је на рат и на Земљи.

Народ који ратује са Богом осуђен је да прима ударе све веће снаге - ударце упркос, неочекивано и у тренутку, када се слегне поверење у сопствене снаге.

Господ ће уснуле људе одгурнути у страну и будити их све снажнијим ударима.

 Видети наш рат са Богом и зауставити га значи зауставити рат на земљи.

Наш рат са Богом је, на пример, пандемија наших абортуса.

 Стотине дневних кофа лешева беба које смо убили својим рукама - широм земље...

Наш рат са Богом је разврат који је приступачнији него икад.

Порнографију – нико не блокира, то су најпосећеније странице у Русији – а он убија психу, душу, здрав однос према жени, деци, развија себичност, девијације, неспособност да се изгради породицу, и стога једноставно убија будућност – и сваког човека и целе земље.

Наш рат са Богом је скоро трилион рубаља, које смо само прошле године потрошили на мађионичаре, видовњаке, гатаре и друге непријатеље Божије. Ово је врхунац продаје езотеричне и окултне литературе, Ноћи вештица и школског сабата.

Размере овог окултног мрака већ су национална катастрофа.

Наш рат са Богом је псовка на нашем језику, коју држимо као норму, не схватајући да је псовка антимолитва – хула на Бога и призивање Његових непријатеља.

Наш рат са Богом су тетоваже које су постале нешто уобичајено, којима већ сви унаказују своја тела, не само да пљују на директну Божију забрану да то раде, већ и изазивају Створитеља: „Ја ћу побољшати твоје створење“ – и честе лобање, паклене лигатуре и други пакао у овим тетоважама само су одраз пакла у души.

Наш рат са Богом су споменици непријатељима Божијим, онима који су Га прогонили, уништавали и Његов народ и Његову земљу: Лењини и сва демонска клика првог атеистичког револуционара деценијама, њихово име је легија која живи у именима наших улица, тргова и градова.

Наш рат са Богом је сатански зигурат – храм претече Антихриста у центру земље.

Наш рат са Богом је бум наших развода и неодговорних суживота, названих из неког разлога „грађански бракови“, који најчешће не доносе ништа осим разарања и смрти.

Наш рат са Богом је презир према Чаши Причешћа и хладно непоштовање Цркве, која је доступна као никада пре, препорођена на мученичкој крви.

Наш рат са Богом - певачка пратња на нашим фестивалима и аренама, скучени крстови и блогери, њихови скрнавитељи, филмови и емисије о превари и љубави на сат времена, голе оргије и тинејџерски секс коме читаве генерације не знају ни род ни заставу.

А највише од свега, наш рат са Богом је наш дубоки сан у тренутку када нас Бог буди смрћу најбољих међу нама и претњом да изгубимо све: живот, родбину, земљу – ако не престанемо да се вучемо у пакао, ако се не променимо и не окренемо се Њему.

Разумевање ових унутрашњих духовних узрока рата је важније од разумевања конкретних околности победа или пораза.

Питате: зашто онда примамо ударце – све неочекиваније и болније – од народа још безправнијих од нас?

 Зашто њихов рат са Богом, њихове доктрине дехуманизације и брутализације човека нису довели до гнева Божијег, до рата великих размера на њиховој земљи и уништења?

Много је одговора, немогуће је детаљно објаснити логику Божију: „сваки миш о реп ће бити обешен“ – рекао је један од оптинских стараца.

 Али чак и усред пакла тамо, Бог позива више људи и тамошњи пакао чекају неизбежни потреси.

Али најважнији одговор се вероватно налази у Библији: Божји изабрани народ већи део своје историје био је окружен безбожним народима, јачим и непријатељски расположенијим према њима.

Зато данашњи Вавилон, државу која се бори против Бога и непријатељска је према нама, Бог за сада чува против нас таквим Домокловим мачем, да се и ми не опустимо сасвим, не покваримо и иструнемо.

Да, макар под притиском шокова и претњи, у души целе земље никну тихе речи покајног канона, којим почињемо сваки Велики пост:

„Душо моја, душо моја, устани, зашто спаваш? Крај се приближава ближи крај, пробуди се, да те помилује Христос Бог“.

 Превод: „Борба за веру:

Извор: „Наследие Империи“