Недавно се сазнало да је најпознатија америчка феминисткиња Глорија Стајнем (р. 1934) првобитно била агент ЦИА, а обавештајна служба је активно промовисала њене пројекте.

А ЦИА је од самог тренутка свог настанка изражавала не толико америчке државне интересе колико интересе космополитске окултне олигархије. Наравно, сви људи који су дубоко заинтересовани за ову тему не сумњају да феминизам, као и други „изми“, није створен „одоздо“, већ је био стварање глобалних сила зла. А још више од радикалног феминизма, чији она себе назива присталицом и чији је главни амерички говорник већ пола века. Феминизам има за циљ да уништи институцију породице, да промовише абортус, „род“ и антихришћанство, односно он је права квинтесенција глобалне агенде.

Међутим, желим да скренем пажњу на избор специјалне службе. Глобалисти никада не бирају за говорнике својих покрета оне који једноставно раде за новац. Не, такве улоге увек имају они који не само да деле одговарајућу дегенерисану идеологију, већ су буквално страствени за њу и спремни су да је промовишу чак и бесплатно. Покровитељи им дају новац само да би таква промоција била ефикаснија. Обавештајне агенције и тајна друштва траже кандидате за ове улоге, а затим их чине видљивим и утицајним.

Наравно, нормална жена не би промовисала тако деструктивну идеологију, посебно 1960-их, када је хришћански морал још мање-више преовладавао у Сједињеним Државама. Стога је за ову улогу изабрана наследно абнормална Глорија Стајнем, опседнута феминисткиња а ла Григориј Климов. У основи је била без деце целог живота, а удала се са... 66 година; међутим, не задуго – њен муж је умро неколико година касније.

Из биографије: „Стајнем је рођена 25. марта 1934. године у Охају. Њена мајка је била немачко-шкотског порекла, а отац јеврејски син немачких имиграната. Њена бака по оцу, Паулине Перлмутер Стајнем, била је председница образовног одбора феминистичког Националног удружења жена за право гласа. Бакини контакти су очигледно били корисни њеној унуци. Јасно је да је њена породица првобитно била повезана са мрачним силама које су промовисале феминистичке гадости под маском добре еманципације. Једноставно нису могли да изаберу жену из нормалне породице која је имала срећно детињство за улогу „феминистичке иконе” и главног борца против „патријархата”:

„Пре него што је Глорија Стајнем рођена, њена мајка, која је тада имала 34 године, имала је нервни слом који ју је оставио инвалидом, прогутана заблудним фантазијама које су понекад резултирале насиљем... њени родитељи су се развели као последица болести њене мајке.

Са 22 године, Стајнем је извршила абортус, који је тада био незаконит у Сједињеним Државама (1956. године) и оштро осуђиван од стране јавног мњења. Њена истакнута јавна каријера почела је када јој је уредник веома утицајног часописа Есквајер, Клеј Фелкер, рекао да напише чланак о контрацепцији. Јасно је зашто - она ​​је, као неко ко је промискуитетна и абортирала (можда више пута), била идеолошки страствена за ову тему. Професионално, међутим, била је амбициозни слободни писац, задатак који је назвала својим првим „озбиљним послом“. Управо су такви опседнути појединци постали говорници сексуалне и нарко револуције.

Њен задатак је био да зарази масу и једнима и другима, да жене попут ње учини несрећним. Она је рекламирана као побуњеница против културе, као и други слични револуционари. У томе је привлачност таквих особа за младе људе, који глупо мисле да су храбри бунтовници против инертног света.

У стварности, Штајнем је само робовска марионета дубоке државе, иако опседнута. А сада су хришћани, и то само нормални породични људи, постали контракултура. Постоји предлог Државне думе да се у Руској Федерацији забрани радикални феминизам.

Биће у праву.

Превод: „Борба за веру“

Извор: „Телеграм“ канал Игора Друза